Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 187

ција јаке „народне државе“, нешто онако као што је била јакобинска Република од 1793, и федералистички идеал широке самоуправе, нешто налик на савез швајцарских кантона и северо-америчких држава.! Док је Маркс био за јаку радничку државу, дотле су многи социјалисти, раније, нарочито руски социјалисти у то доба, били за политички федерализам. Роберт Овен је сматрао да сеоска, земљорадничка општина, која обделава заједничку општинску земљу, јесте ћелица будућег друштва. Прудон је опширно излагао идеје политичког федерализма, и у његовом духу манифест Комуне од 19 марта 1871 истицао је као идеал „апсолутну самоуправу општина проширену на сва места у Француској“, и Комуна је узалудно покушавала да оснује „Федерацију Општина Француске.“ Бакунин је био апостол идеје да место уништене државе треба да заузме „удружење општина“. Женевска група Народног Дбло имала је као политички идеал „слободну федерацију слободних општина.“ Програм групе Впередф такође је тражио „федерацију самоуправних општина и слободних савеза.“

И Марковић, зато што је био у идејама рускога социјализма, и што је у Србији имао прилике да види све рђаве стране једне претерано централизаторске и сурово полицијске државе, био је за самоуправну и федералистичку концепцију, и он је, са својим друговима, имао, како сам вели у једном писму од 2 јануара 1875: „општи план за општинску федеративну организацију наше државе“. Само, општинску самоуправу он није схватао буквално, а најмање онако као што је учинила доцније радикална странка.

1 Јурска Федерација овако поставља разлику између два схватања, Марксовог централистичког и Бакуниновог федералистичког: „Питање које данас дели Интернационалу своди се у ова два израза; федерализам или централизација. Два програма социјалне обнове стоје један према другом: један схвата будуће друштво у облику централизоване народне државе (УоШказђааћ); други га одређује, на против, као слободну федерацију слободних индустријских и земљорадничких удружења Метоћте аде га Кеавтатот јитавзћетте... р.285.