Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 27

Шатриан, два симпатична и добра писца која су данас неправедно пали у полу-заборав, преводе се доста и чи“ тају се много. Нззое фит раузат прерадио је Рус Тихомиров у агитациону књигу за руске прилике Исторга однога жресињанина, а ту прераду удесио је за српске прилике Пера Тодоровић у Историју једног француског сељака, која је врло много утицала на ширење напредних идеја у народној маси. Исто тако преводи се од истих писаца 1873 антибонапартистички роман Историја једног тлебисишша, „прича једног од оних што су гласали: за“. Почетком седамдесетих година преводе се Ламнеове Речи вернога (1871), Ренанов Кивош Исусов (1872), Емил Жан-Жака Русоа (1875) и Ламартинова Историја ожжтрондинаца. (1875), Епоси седамдесетих година може се све пребацити, али само не да није имала осећања за добра дела страних књижевности, и редак је тренутак када се код нас боља дела преводила и, што је главније, и радије читала.

Утицај књижевних идеја Светозара Марковића осећао се и непосредно, у оригиналним делима српске књижевности. Ђура Јакшић је тада испевао Шваљу, Ралпара и Земљу, Змај На гробу сшрељаних комуниста, Јаша Томић је покушао да оснује социјалистичку поезију српску, и његови стихови, и ако нису ушли у књижевност имали су и имају своју публику у демократским срединама. И доцније, Војислав Илић је био у тим идејама и дао приличан број демократских и социјалистичких песама. Владимир Јовановић је испевао социјалистичке песме Раду (1881) и Зидарска Песма, и у предговору збирци Из самачкога жсивоша (1890) изјашњавао се за реализам у поезији. У приповетци утицај идеја Светозара Марковића осећао се још јаче. Милован Глишић је почео свој књижевни рад у малим социјалистичким листовима седамдесетих година, и у сеоске приповетке уносио оне нападе Радника и Јавности на несавесне зеленаше и рђаво чиновништво. Лаза К. Лазаревић је почео превођењем и величањем Чернишевскога. Јанко Веселиновић ушао је