Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 219

стера, Либига, Фарадија, Хекслија, Дарвина, Хекела и толиких других. Шездесетих година успех егзактних наука био је такав да су оне почеле владати над свима осталим наукама и наметати им и свој правац и своје методе.

Тај велики научни полет није остао без политичких и социјалних последица. Машинизам уведен у индустрију изазвао је читаву револуцију у економским и социјалним односима, почео стварати једно сасвим ново друштво и нову цивилизацију. Поред тога, природне науке су, као у ХУШ веку, у доба енциклопедиста и материјалистичких филозофа, стале вршити непосредни утицај, ослобађајући духове од метафизике и религије, водећи их ка рационалистичким и критичким погледима на живот и друштво. „Амфитеатар науке јесте храм демократије“, писао је енглески културни историчар Тома Бекл. У наше доба нико није боље изразио онај огроман утицај који науке врше на духове но велики француски писац Анатол Франс, у говору којим је 1900 године отворио народни университет Буђење у Паризу: „Ако човек размишља о бедама које су, од пећинског доба па до наших још варварских дана, сатирале несрећно човечанство, готово увек се налази узрок у лажном тумачењу природних појава и у некој од оних богословских доктрина које дају васељени свирепо и глупо објашњење. Рђава физика производи рђав морал, и то је довољно да, у низу векова, поколења људи рађају се и мру у бездни патњи и очајања“.

Но нигде у Европи, у доба око 1860 године, није се толико осетио тај ослободилачки дух природних наука као у Русији, која је била у пуном духовном цветању, у френетичном јурењу ка напретку, у једном онаквом духовном периоду кроз какав је западна цивилизација прошла у ХУШ веку. У првом периоду руског покрета, када се ишло у првом реду на ослобођење духова од заблуда и традиција, које су толико притискивале и спу-

1 Оримопз зоскаев, Рата, 1902. П, р. 74—79.