Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

220 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

тавале Русију, и на стварање једне одабране, духовно еманциповане интелигенције, интерес за природне науке дошао је на прво место. Тада се преводило све што је важније изилазило на страним језицима, говорило и дискутовало о научним питањима, са жаром са којим су се у Средњем Веку дискутовале теолошке теме и пропозиције. Герцен је упућивао младеж у природне науке у својим Писма обљ изученји природљ. Бихнерова Сила и малтерија, преведена на руски и литографисана издана у Москви 1860, трудом московске револуционарне организације, ширила се у хиљадама примерака и распростирала нову веру неверовања. То је било доба када је, по речима Степњака, „Рус не-материјалист био бела врана“. Један од људи из тога покрета, В. Зајцев, вели о том првом периоду руског нихилизма: „ми смо били дубоко убеђени да се боримо за срећу целог човечанства, и сваки би од нас радо пошао на губилиште и главу своју дао за Молескота и Дарвина.“ Те ствари и седамдесетих година, када је покрет узео одлучно и практично политички карактер, биле су за руске револуционаре тако важне, да је лист Ваередљ 1875, у свом 1 броју, као прву тачку програма, ставио „борбу реалнога погледа на свет, јасно схватање човечанских потреба против свих идола богословских, метафизичких, теоретичких и моралних, краће говорећи: борбу науке против религије“.

То велико интересовање за природне науке осећа се и код Срба још од краја шездесетих година. На првој омладинској скупштини у Новом Саду, 1866, Владан Ђорђевић је говорио О важносши јестаственице, и то модерне јестаственице, по схватањима Карла Фогта и Либига, као „природне филозофије“ стављене на супрот спекулативној филозофији. „Нас може спасти само јестаственица, то ће рећи стварати у нашим школама правац у духу времена“. У фђачким омладинским дружинама опажа се све веће интересовање за природне науке. У бечкој Зори 1866/1867 био је цео низ природњачких предавања: Први појмови о вазбуту, води м земљи,