Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

224 ЈОВАНСКЕРЛИЋ

поносом носи се име материјалиста. „Свака прелазна нианса брише се, нестаје ; време одлагања и половних мера прошло је; дошао је час апсолутних одрицања... То није више методичка сумња... на врло догматичној аргументацији подиже се наука одсудно атеистичка“.:

Преко Руса Марковић је оберучке прихватио немачки материјализам, и у једном писму Живојину Жујовићу из 1870 говори о теоријама Бихнера, Молескота и Фогта као о „необоривим доказима“. Њему су се нарочито допадали немачки материјалисти што су својим идејама давали социјалну и политичку примену, и што су му били политички једномишљеници. Бихнер му се био нарочито допао, јер његова Сила ч Малшерија, дело је не само једног научењака човека који вешто и логички излаже своје идеје, доброг стилиста који уме да да израза, боје и полета својим редовима, но и једног слободног мислиоца и демократа, који је одушевљен за напредак и добро човечанства, који науку ставља у службу духовне и грађанске слободе. Из тих особина његова књига, која се више не сматра за научну, у којој има много спорног и нетачног, и данас је сачувала велики број читалаца, и сматра се увек као једна од ручних књига Слободне Мисли. И Марковић није ништа друго радио но је за српске читаоце популаризовао идеје Бихнера у првом реду, потом Дарвина, Молескота и Фогта.

Под утицајем новога покрета јавља се у српској књижевности велико интересовање за идеје материјализма и трансформизма, какво се није ни раније ни доцније код нас видело. Седамдесетих година цео свет се бави природним наукама, и у томе погледу занимљиво је видети списак претплатника на српски превод Хекелове Природне Историје Постања, која је изишла 1875. Издање је са 100 дуката помогла Колар-

ТЕ. Саго: Де Мајетазте ећ га Зелепсе. (Репжеше еф оп) Рата, 1868, р. 67—68.