Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 228

а на првом месту систематска, полемички и популарно написана књига Бихнерова Сила ц Машерија, подмлађивали су стари материјализам и стварали нову доктрину која се практично завршавала атеизмом. Нарочито Бихнер, у својим доцнијим списима, до краја је изводио Дарвинове закључке. Непрекидни низ научних изналазака, срећне техничке примене њихове, индустријско цветање, позитиван дух који је завладао целим друштвом, — помагао је да се те нове доктрине приме као истине које одговарају стању ствари и потребама времена. И материјализам се у толико јаче и брже ширио, што је подмлађени политички антиклерикализам потребовао једну одсудну научну теорију која је подсецала религију у самим њеним основима. Нови покрет је из Немачке захватио и Француску; цела једна група младих писаца, међу којима су били доцније познати научни радници Елизе Рекли, Шарл Летурно, Андре Лефевр, ширили су материјалистичке идеје. Један спиритуалистички писац тога доба писао је: материјализам, „та реч која је још пре неколико година личила на увреду, и у полемици се није смела употребљавати без много обазривости и ограда, у означавању једне доктрине“ данас је постао развијена застава, званично име целе једне школе. Данашњи материјалисти казују без икаквих ограничења своја мишљења, и са пркосним

1 Бихнер је зато код нас 1870, као раније код Руса, био много читан и превођен. Мита Ракић у Матици 1869 преводи одломке из Силе и материје. 1810 Андра Николић и Светозар Атанасијевић, великошколци, објављују његове Слике а физиологије, пи У позиву на претплату, констатујући „силне предрасуде о повечанском животу код Срба“, веле: „ове предрасуде морају пасти испред истинског знања о животу, а нарочито кад се у народ унесу главни основи физиолошке науке, написане разумљиво.“ Ида би сузбили предрасуде, они преводе Бихнера, који иначе има „грдну заслугу у науци.“ Млада Орбабдија 1871 доноси Старост човечатског рода; Панчевац, 1872, Воља ч Триродни вакон; Застава, 1872, Дросава м Мораљ Исток, 18712, Ропставо у осивотиња; Јавносла, 1874, Постанак човека, извод из предавања Посшаних човека у свези са таворијом развијања.