Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

9226 ЈОВАНСКЕРЛИЋ

1863 у једном предавању пештанске Преоднице, и кога је 1869 у Србији преводио сам Панта Срећковић, од 1870 године почиње бивати проучаван, популаризован и читан 1 У Србији 1870 (бр. 26—96) преводило се из Дарвина Како су постали видови, а исти лист исте године доноси чланак Писарева Дарвинова теорија. 1872, Млада Србабија доноси јавно предавање Јована Бадемлића О начелу борбе за опсаамак. Међу малим европским народима Срби су били први који су почели преводити великог енглеског природњака. 1874, Милан М. Радовановић је тражио од Дарвина дозволу да преведе његово епохално дело От ој зрестев, које је имало толико утицаја на духове, и у коме се смело ушло у „питање питања“, у питање о постанку човека, на које су дотле одговарале само митологије и религије. Дарвин се радо одазвао позиву, и 25 августа 1876 писао му: „Ако би стање ваше земље допустило да се преведе моје дело Отћртт ој зреслез, бићу много задовољан... Стање ваше отаџбине пробуђује најдубљу и општу симпатију у овој земљи, и Енглеска најозбиљније жели да је види сасвим ослобођену од тиранства Турака“. У другом писму од 5 фебруара 1877, он је опет изјављивао: „биће ми велико задовољство кад помислим, да сам припомогао да се привуче пажња младих људи природним наукама у земљи, за коју многи у Енглеској мисле да ће скоро заузети одлично место међу европским народима“. И то дело, под насловом Постанак фела, изишло је, са наведеним Дарвиновим писмима, у Београду 1879 године.

Као и Дарвин и његов ученик и популаризатор Хекел, за кога је казано да је за Дарвина био оно што је Меланхтон био за Лутера, био је рано познат и много превођен код Срба, у толико радије што је он био одлучнији у својим закључцима. Светозар Марковић у једном писму из 8 јула 1869 године вели за Хекела да је „први од присталица Дарвинових, који је Дарвинову теорију

1 Урош Џонић: Дарвин у српској науци и књижевности. Српски Књижсевни Гласник, 1909, књ. ХХП, 298—297.