Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

228 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Жана Масеа Незготе Ф ипе боисћве де рат, „писмо једној девојчици о животу човека и животиња“, имало је два превода, оба 1874, један од Милана Ђ. Милићевића, други од Владимира Карића. Жил Верн као популизатор природних наука јако је на цени, и Будућност 1873 (бр. 31) изјављује жељу да се тај писац преводи и чита, јер „уноси у сваку кућу у којој се зна читати целу јестаственицу, целокупну науку о природи...“ И за неколико година преводи са неколико романа његових: Пушовање у средину земље (1873), Пушовање са земље на месец (1874), Пеш недеља у балону (1875).

Тај култ природних наука, та вера у „велике и светле истине природне науке“, како вели Хелмхолц, трајала је код нас у току целих седамдесетих година, па се продужила и преко тога доба. Али у научном свету јавила се реакција противу физиолошког материјализма. У Немачкој, где је та теорија никла, јавила се реакција, из исто тако политичких као и научних побуда. Либиг је материјалисте проглашавао за научне дилетанте; Вирхов, који је васпитао Бихнера, и који се једно време сматрао за врло блиска материјалистима, од 1873 почео је нападати и трансформизам и целу Дарвинову теорију; Ди Боа Ремон, уплашен од социјалних и политичких последица материјалистичких учења, сводећи улогу университета, по сопственим речима, на „васпитање интелектуалне телесне гарде Хохенцолерна“, са девизом „гопогабити“, покушао је да заустави полет природних наука у освојењу природних тајана. Позитивисти су се исто тако изјаснили против материјалиста: Огист Конт и Литре у неколико махова одбијали су сваку везу између материјализма и позитивизма; Конт је, у једном писму Џ. Ст. Милу, писао да је атеизам једна спекулацаја о битностима и узроцима, која место веровања у Бога ставља метафи- | зичка маштања о постанку света и човека, узалудно покушавајући да реши „питање које здрава филозофија мора најзад да остави на страну.“ Социјалисти су се исто тако одрекли солидарности са доктрином материјализма,