Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

282 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

умне и напредне странке, но и саме владе, и Наполеон Ш, Александар П и Виктор Емануело забрањују да се папина енциклика објављује у њиховим земљама. Папство се није дало заплашити, и јула 1870 451 кардинал и бискуп из целог католичког света прогласили су папску непогрешивост. То још више даје маха општем антиклерикалном покрету, који захвати и Немачку. Бизмарк од 1872 отпочиње „Кшћшкатр!“ против католичке цркве, „политичко понављање Реформације“, дело једног „политичког Лутера“, покушај за „духовно ослобођење Немачке“, како је поводом тога писао Хекел. Око 1870 године антиклерикални покрет је на своме врхунцу, Кастелар од језунитске Шпаније инквизиције и ломача ствара демократску републику, Гарибалди улази у Рим и од папе, некада господара света, ствара „ватиканског заробљеника“. У Русији, напредни покрет, који се јавио око 1860 године, како је одмах дошло до сукоба између религије и демократије, узео је од првога часа антирелигиозан карактер. Шта више, у оном првом рационалистичком и идеолошком покрету, када се веровало да пре свега треба извршити револуцију у духовима, борба против религије стављена је на једно од првих места. Напад је био енергичан, и вера, бар у круговима руске напредне интелигенције била је мртва. „Хришћанство је пало, вели Степњак, приказујући нихилизам шездесетих година, као старо, црвоточиво здање, које се држало само с тога, што некоме није на ум дошло да се на њ прислони“. Атеизам је постао саставни део руског социјализма, и, по речима једног руског револуционарног писца, атеисти су чинили све да спасу душу Хришћана, као што су кекада Хри::ћани спасавали душе атеисте. Бакунин окреће познату Волтерову реч у атеистичку афирмацију: „Да Бог постоји, требало би га укинути“, и све руски револуционарни програми из доба око 1870, нарочито они којима је Бакунин кумовао, као програми Народносе Дбло из 1868, Међународног Савеза Социјалне Демократије, Јурске