Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 259

Федерације и Словенске Секције Интернационале, имају атеизам као једну од главних тачака.

Изишавши из руске социјалистичке школе, Светозар Марковић је природно и сам био антирелигиозан. У чланку Реални тчравац у науци мч животу он излаже своје погледе на религију. Он у вери види појав најнижег умног развића људског, наивно објашњење примитивних људи. „Вера и сујеверије постали су из истог извора. Вера је исто што и сујеверије, само што је она сујеверије званично признато“. Вера мора да буде апсолутна, слепа и да се сматра за непогрешиву и неприкосновену, и она се не да замислити без откровења, чуда, искључивости, фанатизма и теократије.

У критици религије у опште, Марковић се труди да буде правичан према Хришћанству, и у првобитном Хришћанству он готово гледа оно што су видели утопистички и спиритуалистички социјалисти пре 1848. У вери првих Хришћана он види морални и социјални протест угњетених класа, и хвали њен етички идеализам, братску љубав према ближњима, борбу против корупције силних и богатих, одрицање од земаљских блага, сажаљивост према грешницима. М између тога Хришћанства и модерног социјализма Марковић налази велику сличност. „Сам хришћански морал као што је изложен у Еванђељу у основу је комунистичан“.1 Хришћанство је донде било на идеалној висини и означавало једну вишу етапу у моралном и социјалном развићу човечанства док није победило и постало обавезна, организована, „државна религија“. Од тада је наступио период укочене догматичности, мржње на слободу мисли, аскетизам, калуђерство, заглупљивање и експлоатисање народних маса, фанатизам и насиље. Између Хришћанства и Слободне Мисли морало је доћи до сукоба. Борба почиње Реформацијом, критика ХУШ века даје религији смртне ударце, савремена наука, демократизована, раширена у народне

1 Целокунна дела, ТУ, ТВ.