Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 297

ГЛАВА ХУП ФЕМИНИЗАМ.

ОМЛАДИНСКА СХВАТАЊА ЖЕНЕ И ЊЕНЕ УЛОГЕ У НАЦИОНАЛНОЈ БОРБИ. —- „ЕМАНЦИПАЦИЈА ЖЕНА“ КОД РУСА. —- ИДЕОЛОШКИ ФЕМИНИЗАМ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА. =—— ЖЕНСКО ПИТАЊЕ СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА.

У општем идејном покрету за слободу коме се на чело ставио Светозар Марковић било је места и за слободу жене. И ако је игде то било потребно, то је имало смисла и разлога код Срба, где је, услед патријархалних идеја на које се накалемило турско, ориенталско схватање жене, жена била у потпуном бесправљу. Тек 1730 године жена је добила право код Срба да може и у цркву ићи, и тек Доситеј Обрадовић стао је тражити за жену школовање и образовање. Романтичари, у својим сентименталним идејама почели су издизати жену као љубавницу, а омладински националисти обратили су на њу пажњу као на националну васпитатељку. У омладинском покрету жене су „сестре по Марку и Душану“, први пут се јављају не само на „беседама“ где се игра но и на скупштинама где се претреса. На омладинској скупштини у Београду 1867 руски изасланик Бочкаров предлагао је да се „свечано прокламује женама право на јаван рад“, и после подуже дебате прешло се на „важније ствари“. Из омладинских кругова изилази Драга Дејановић, „жена са дубоким осећањем“, како је назива Светозар Марковић, која је била први женски апостол феминизма код Срба, и која је у неколико предавања и чланака и то више са националне тачке гледишта, проповедала идеју равноправности и

еманципације.

Но човек који је први, по модерним схватањима, потпуно и доследно стао развијати идеје еманципације жене био је Светозар Марковић. Он је почео проповедати феми-

1 Ј. Скерлић: Омладина и њена књиосевноста (1848—1871), стр. 268—271.