Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

238 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

низам онакав какав се у то доба схватао, нарочито како га је заступао Џон Стјуарт Мил. Још пре 1848, поједини социјалисти, сен-симоновци, фуријеристи, Пјер Леру, тражили су пуноправну једнакост жене са човеком, и 1848 године тражбине женске равноправности улазе у општи социјалистички програм.: Крајем шездесетих година осетио сеу просвећеним и напредним круговима европски снажан покрет за еманципацију жена. 1867 стигла је енглеском парламенту прва петиција са 13.000 женских потписа, у којој се тражило право гласа и за жене, и тај предлог потпомогло је у парламенту 75 посланика; 1870, стигла је нова петиција са 109.000 потписа, коју су потпомогли 124 парламентараца, а на петицији од 1872 било је 250.000 потписа. 1868, на конгресу Лиге за Мир и Слободе, у Берну, једногласно је примљена идеја равноправности жене са човеком. 1872 циришки университет дао је докторске титуле Рускињи Г-ђи Суслов и Енглескињи Г-ђици Морган, и то се сматрало као велика победа практичног, доказанога феминизма. 1872 године основана је у Женеви Међународно Удружење „Кенскиња, са циљем да ради на умном развићу жена и на поправци њеног положаја у друштву. Поред органа тога друштва, Га 50пдатиб, било је још неколико феминистичких листова, р Аоетт адез јеттез, орган Француског удружења за траво жена, Сотпеба: у Флоренцији и Оолпа у Венецији. Марковић је примио феминистичке идеје од својих руских учитеља. Цео покрет од шездесетих година у основу је имао индивидуалистички карактер, и тежио ослобођењу личности од свију тиранија, међу осталим и ослобођењу жене од породичне и социјалне потчињености. У револуционарним прогласима тога доба редовно се тражи „ослобођење жене“, и Чернишевски је у роману Шта да се ради показао како треба схватати жену као равноправног друга у борби и у животу. Руска жена улази тада у школе, друштва, политику и у социјалну акцију.

1 беогсез Кепага: Га Кбриђидце аде 1848, р. 240—241.