Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

246 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

татима. Бекл је на једном месту рекао: „све велике реформе које су биле извршене састојале су се не у стварању ничега новога но у рушењу нечега старога.“ У том погледу Светозар Марковић је био велики. Својом снажном, безобзирном критиком он је учинио крај старој бирократској Србији, која се није много разликовала од турског пашалука, либералној политичкој идеологији, књижевној рохантици, спиритуалистичкој и метафизичкој филозофији, подигнувши на свим тим рушевинама цео један солидно повезан систем демократске мисли, реализма, позитивне и природњачке филозофије. Од њега долази реалистичко схватање у књижевности, модерни природњачки дух у филозофији. Он први код Срба изилази са одређеним идејама балканскога федерализма; он је код нас први апостол кооперације, први борац за равноправност жене са човеком. Када се изучава генеза готово свију модерних и напредних идеја у српском периоду неизбежно се долази до Светозара Марковића. Он је свој израђен поглед на свет, свој „реални правац у науци и у друштву“ предао младој генерацији, и неких двадесет година у Србији се интелектуално живело од тог његовог духовног наслеђа. Е

Но највећи успех рада Светозара Марковића био је на политичком пољу. Стицајем прилика, убеђен да пре свега треба створити могућности да се идеје проповедају, Марковић је у последњим двема годинама свога живота готово сву пажњу обратио на политичку борбу. Његов први задатак био је стварање једне јаке и одлучне демократске странке, која би интересе народне масе ставила на супрот интересима владарским и власничким, и која би извела демократски преображај Србије на основу начела народнога суверенитета и широке народне самоуправе. И тек у тако потпуно демократизованој Србији било би могућности за даљи социјални преображај у смислу задружног рада и општинске својине земље. Марковић је осетио шта је требало Србији онога времена. „Потребне су биле реформе унутрашње