Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 25:

Група Радника издала је 1881 брошуру Самоуправа — Омладина — Радник, и ту се напало на радикале око Самоутраве, што хоће да „ударе монопол на дела пок. Св. Марковића“, и што „воде шпекулације и шпекулишу са делима Светозаревим“. Из Самоуправиниг кругова се одговорило књигом Грађанско друшливо м његове друшливено-политичке паршије, коју је, јасно и вешто, написао Др. Лазар Пачу, и у којој је са марксиститичке тачке гледишта ударено на идеалистички социјализам Мите Ценића и тврдило да је радикална странка својим радом у правим идејама научнога социјализма. Борба је свршена победом радикала. Социјалисти, ни са Радником, ни са Борбом, ни са Часом, нису имали успеха. Велика гоњења, терор од 1883, дали су радикалној странци ореолу мучеништва, и она, непрестано апсорбујући боље елементе социјалистичке, све више је постајала чисто политичка странка, усредсређавајући сву своју снагу на борбу против безумног и свирепог апсолутизма краља Милана, напуштајући све више своје негдашње социјалистичке идеале.

Када је после петнаест година крвавих борби краљ Милан био принуђен на попуштања, победилачка радикална странка имала је у својој средини не само старе социјалисте који су постали радикали, но и социјалисте који су, у борби против апсолутизма, да не би парчали демократску снагу, били ушли у радикалну странку, али, бар формално, чували своју социјалистичку особеност. Такав је био случај Драгише Станојевића, који је развијао мисао: „Социјалиста може бити члан радикалне странке“, такав случај је био и оних социјалиста посланика који су били чланови радикалног скупштинског клуба: Др. Лазе Илића, Јоксима Павловића и Спасоја Радосављевића. И 1887 основана Уједињена Омладина Орпска, у којој су главни чланови били Никола Николић, Војислав Ј. Илић, Сава Кукић, и која је исте године издавала један „часопис за науку, књижевност и друштвени живот“, Омладину, У своме национализму имала је социјализма у духу Србије на Истоку.