Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

254 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

извесних мутних социјалистичких тенденција. Крајем 1889 они су основали Друштво Светозара Марковића, које је поставило себи за задатак: У „даљој својој делатности“ остати „строго доследно оним истим принципима, којих је се придржавао пок. Св. Марковић“, и упућивати демократскн покрет у Србији у правцу његових идеја“ У току 1889 и 1890 ти великошколци водили су социјалистичку пропаганду и спроводили професионалну организацију међу београдским радницима. 1892 године исти људи, у Нишу, сазивали су и једну конференцију ради организовања социјалистичке странке.

Између две струје у овом ђачком покрету дошло је до начелнога и личнога сукоба. Друштво Светозара Марковића се угасило, Одбор се растурио, полемика се пренела и у јавност, а издавање Марковићевих дела прешло је на књижара Љубомира Јоксимовића, који је до 1893 издао осам свезака.

Као један од последњих трагова идеја Светозара Марковића у српском радикализму може се узети књига: Мисли о извршењу привредног програма радикалне сшранке, коју је у Београду 1891 издао Ђока Анђелковић, професор и радикални народни посланик. Излажући главне идеје Марковићеве, нарочито идеју о подизању „наше државне зграде“ „на непоквареном темељу, а на основу сувремене науке“, чиме би се избегли сви ужаси буржоаске цивилизације, Анђелковић вели да те „здраве мисли и истинити погледи... јесу основа радикалног програма“, и њих треба даље само дубље развијати (стр. 21). И сасвим у духу Марковићевић идеја, Анђелковић је предлагао низ привредних и економских рефорама у смислу државне организације рада, начело удруживања са обраћањем пажње задружној својини, међу осталим и очување задруга и ликвидацију сељачких дугова. Тако би се регулисали односи рада и

# Марко Николић: Радикални покреш у Србији. Говорено 22 октобра 1889 на збору за оснивање Друштва Светозара Марковића. Београд, 1890, стр. 67.