Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

14 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је свршио два курса. У првом курсу учио је статистику, нацртну геометрију, вишу математику, физику дескриптивну и техничку, хемију, геодезију и цртање. У другом курсу учио је: прилоге нацртној геометрији, политичку економију, вишу математику, хемију, физику, геодезију, минералогију и геогнозију, цртање и ситуационо цртање. У сведоџби стоји да је по положеним испитима прешао у трећи курс, где је радио „сђ успћхомђ“, и да из школе излази „по болђ%зни“.

Његово стручно, школско и техничко образовање у Русији од спореднога је значаја. Главно је онај силани пресудан духован утицај који је бављење у Петрограду имало на њега. Те две и по године у Петрограду биле су од огромног, судбоносног утицаја на његов духовни развитак и живот, на сав правац његова мишљења и рада. У Русији он је довршио своју интелектуалну формацију, и како вели у једном писму из 1873, већ 1869 године његова начела била су „сасвим одређена“. Он ће доцније отићи у Западну Европу, упознаће се са радовима западних мислилаца, али ће у дубини својих јаких уверења остати „руски васпитаник“, ђак руских учитеља, и у Србији покушаће да онако ради како је за свога ђаковања у Русији видео да се ради.

Он је дошао у Русију у оно доба када се у њој одиста имало шта да види и да чује. После Кримскога Рата ветар слободе почео је чистити ваздух старе Русије, вековима успаване у деспотизму. Ослобођењем сељака Русија је изишла из феудализма, и пуним напоном својих снага почела стремити путем напретка модерном животу. Око 1860 године почела је велика борба против политичких и интелектуалних стега и предрасуда, а за ослобођење личности и мисли од тираније државе, цркве и породице. „Ослобођење, вели један руски писац, то је девиза свега тог немирног доба, ослобођење сељака од спахије, грађана од владе, жене од породичне тираније, мисли од традиција и од идола прошлости“. Русија је престајала бити, по речима једног западног писца, „загонетни солдат мо-