Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

28

томе, опажаји или предмети спољног света, нису ништа друго до комлекси осећаја, којима придолази „просторна самосталност и временска трајност“.53 Ова „веза између ових осећаја, из којих се састоје индивидуалне представе, може бити тако чврста и тесна, да смо ми склони претпоставити, да индивидуалној представи одговара неко мистичко јединство у објективном свету, наиме то, што ми зовемо, „ствар по веби“ (рОте ап ајећ) као различиту од ових особина“. Овај комплеке пројекцираних квалитативно диспаратних субјективних сензација, ово „мистичко јединство у објективном свету“ сматра наиван реалиста за ствар „по себи“. Овај принцип субјективних чулних осећаја, може се и дедуктивним путем доказати. Шта значи знати за нештоз Значи бити свестан нечега. Дакле сазнање претпоставља субјекат и објекат, свести седржај. Та су два појма нераздвојна, јер се не може замислити субјекат __ свест без садржаја, јер то би била свест, која не би била ничега свесна. Али исто тако не може се замислити ни садржај свести без момента субјекта. Свест је немогућна без субјекта. Један 06јекат не може бити свестан самог себе као таквог, црвена боја не може бити свесна сама себе, већ мора бити неко, који ће осетити ту боју." Оно, што припада психичком животу; мора бити опажено, а оно што се не може опазити, но може се ни тврдити, да припада психичком животу. Дакле, оно, што постоји, мора бити свесно за некога, а то је за субјекат, оно пак што не спада у садржај свести, нико не може ни опазити.

(Са ово неколико речи, ми смо доказали, да

сл

3 лупа, АПе. Гоек еђе.

1 нобапо, Рзућојовје, Гејраја, 1901. стр. 226.

5 Бран. Петронијевић, белешке из Психологије. 55 Јода, Т,. 4, Рзућој., стр. 94.

сл