Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

30

квалитативно различите од спољних опажаја, онда се у опште не би могле објаснити такве психичке појаве, где се слике сећања скоро ниу чему не разликују од првобитних садржаја. Има уметника, који су у стању, да на основу слике сећања, потпуно копирају неки оригинал, који су једанпут пажљиво посматрали. Репродуковане слике се“ ћања не само да се код чула вида не разликују од опажаја, него то бива и код свих осталих чула. „Може се, вели Ген, 58 са сигурношћу тврдити, да се унутрашњи ток кога ми чулним опажањем називамо, и који се врши на основу примања неког спољнег утиска, преко наших нерава и нашег мозга, поновити без опољнег утиска, наравно, већином та“ мно, неодређено, али врло често јасно и разговетно, а у извесним случајевима са таквом истоветношћу и јачином, да је са опажајем скоро исти“. Оваква сличност између опажаја и представе не би могла никада бити, када би они били међу собом потпуно различити. Слике сећања за време сна и халуцинације не разликују 06 по интензитету ничим од опажаја Да је то тако, то се види нај-· боље из тога, што примитивни људи врло често не могу разликовати доживљаје снова од доживљаја на јави. Што се тиче слика сећања осећања, може се казати, да се они пре претварају у реална осећања, него слике сећања спољних опажања. „Ми се плашимо болова, које смо једанпут доживели, ми се у напред радујемо неком весељу, ми не осећамо само што непосредно искусимо, него и оно што смо доживели и у представи репродуковашти.“"" „Тако може опажај смрти неке драге личности у тренутку догађаја, са мање

бола бити везано, него сећање на тај догађај.“

58 Н. Таше, дег Метађапа 1. стр. 61. 59 Јод, Т. 4. Рзућог. 146. стр. 60 бећир. 5014. Вмкепшиа ћеоје, стр. 829.