Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

44

изазива неодређени број индивидуа, не само оних, којима сам ја име дао, него такођер и оних, којима сам ја у фантазији дао, или за које мислим да ће им се дати, то је онда та идеја заиста комплекена. Као што се види опште се и овде објашњава, асоцијацијом. Како може реч изазвати толики број индивидуалних представа, непојмљиво је. Момен тално не може се јавити велики број представа, а ако ми будемо чекали да реч „човек“ изазове неодређени број индивидуа, не само оних, којима сам ја у фантазији дао име него иза које мислим да ће им се дати, ток нашег мишљења, ако не би стао, био би јако успорен и отежан. Овим овога пвихолошког разлога, постоји још и логички разлог, а то је, што све изазвате представе не би чиниле појам човек него велики број индивидуалних представа са одређеним индивидуалним особинама, тако, да би појам „човек“ био потпуно идентификован са множином „људи“ и да би разлика између једнине и множине ишчезла.

Цело излагање показује, да је немогуће решење овога, проблема на основу асоцијације, зато, што, асоцијација своди појам на множину индивидуалних представа, које су међу собом везане једном речју.