Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

8.) РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА АПЕРЦЕПЦИЈОМ,

Разлика између аперцептивног и асоцијативног везивања јесте у томе, што код аперцептивног везивања аперцепција се не управља према појединачној асоцијацији подигнуте представе, него се она управља својом активношћу, да из више асоцијативних представа изабере оне, које се показују као најприкладније.б По овој тео рији, представе се везују на основу акта спонтаности, а не на основу асоцијација, авимилација и комбинација. Ова спонтаност није ништа друго до активна, вољна страна нашега ја, помоћу које наше ја има ту способност, да обрати већу или мању пажњу извесним деловима. На основу овако описаног психичког процеса, многи ву покушавали, да реше овај проблем. Међу такве философе, који хоће аперцепцијом да реше овај проблем спада и Берклеј. Погрешно је Јумово мишљење кад тврди за Берклеја, да опште представе постају тако кад се за њих име веже.“ Истина је, да су опште идеје партикуларне, са општим значењем, али није истина, да оне по

• Берклеју добијају општност везивањем израза.""

96 Уппаћ, Рао]. Рзућојогле стр. 354. 96 Ншпе, Џђег деп Мегабала стр. 80. 97 А1јех. Мејпопе, Ншпе 5бф еп, стр. 219.