Težak, 20. 11. 1910., str. 2

— 290 -

ЖИВИНАРСТВО

К Љ У К К Њ Е.

Сл. 2. — "Ј)ван, расе: Оксфорширдаун. Награђен 1. наградом на Пољопривредној Изложби у Ливерпуљу (Енглеска) 1910. године.

Глава је код ове овце тешка и са чупом на челу, која је по бојн мрка. Тело крупно; висина леђног гребена 86 см., а дужина тела 1.22 м. Ноге кратке. Оксфордширска овца достиже велику тежину: угојено јагње мери просечно 124 килограма, а овца 130 кгр. Јагањци, који немају још пуну годину, теже по 75 кграма. Вуна је код ове овце црвенкаста, сјајна, и дугачка до 16 см., влакно је као и код свилоруних оваца таласасто. Врло рано сазрева, гоји се лако и брзо, и јако је издржљива. Због ових особина, како у Биглеској, тако и у Немачкој, необично је цене; особито у Немачкој радо је употребљавају за укрштање, а гаје је и у чистој крви. И ове овце слику (сл. 2) доносимо овде, и то једног овна, који је такође награђен првом наградом на изложби у Ливерпуљу ове године. 3. Шропширска овца води порекло од старе рогате Шропширске овце. Укрштавањем са домаћим сојевима оваца, као са Дорсејском, Диспејском и Сутдаунском овцом, постала је најзад данашња Шропширска овца, која је прилично распрострањена у Енглеској. Она је по величини већа од Судаунске овце: јагањци су високи 81 см. а дугачки 91 см. Глава и ноге су код ове овце мрке. Развија се спорије од напред поменутих оваца,

Да би се једно грло наше домаће живине угојило, дакле, његово тело довело у такво стање, у коме ће оно имати највећу количину меса и масти, али без штете по здравље његово — мора се хранити јаком храном. Поред јаке хране мора се и много хранити, колико може да једе, а уз то ограничити му и простор кретања. Ограничавањем простора кретања и обилним хранењем може се постићи приближна угојеност, али не и потпуна. Потпуна се може постићи тек онда, ако се грло силом натера да узме више хране, него што би оно својевољно учинило. Према овоме постоје два начина гојења: гојење својевољним узимањем хране и гојење насилним хранењем — кљукањем; у обадва случаја потпуно сужена слобода кретања. Ако хоћемо да код обадва начина гојења постигнемо известан успех, морамо приступити и трећем начину гојења т. з. припремном гојењу. Оно се састоји

Сл. 3.

Шропишрски ован. Стар 2 године. Награђен 1 наградом на Пољопривредној Изложби у Ливерпуљу (Енглесга) 1910. године.

2. Оксфордширдаун — овца се највише гаји у грофовству Оксфорду, подједнако и у долинским и планинским пределима. Ова је овца постала укрштањем двају енглеских сојева оваца: Сутдаун са Котволдском овцом.

али је за то мирнија и скромнија у погледу хране, и необично је издржљива у погледу времена и поднебља. Грађа тела је јака и солидна. Због ових особина Немци је јако цене и много гаје. Ради бољег објашњења доносимо слику двогодишњег шропширског овна, који је на већ поменутој изложби у Ливерпулу, награђен првом наградом. =