Težak, 20. 11. 1910., str. 3

у томе, што се грло обилно храни, а слобода кретања не ограничава са свим. Таквим начином храњено грло наслаже највише меса, а сразмерно врло мало масти. Храна за припремно гојење састоји се из јечма и кромпира. Храни се три до четири пута дневно. Ако смо припремним гојењем толико успели да је живина у потпуно полуугојеном стању, што се за 14 дана до 3 недеље може да постигне, мете се по том у кафезе за гојење, који су смештени у каквом поду мрачном простору. Ови кафези су најобичније конструкције: у виду сандука, који је испреграђен у неколико ћелија за по једно грло: Дакле, у сваку од ових ћелија мете се по једно грло, које је већ полуугојено. Хранење ових грла бива или својевољно, кад се испред кафеза мете суд са храном, из кога ће живина по својој вољи јести кад хоће, или принудним хранењем. Поред хране стоји пред кафезом и суд с водом, које за све време гојења мора бити довољно. Код првог начина гојења храна се састоји из: јечма, кукуруза или теста — густе ељдине каше, јечменог и кукурузног брашна, замешаног са пола млека п пола воде. У колико је храна разноврснија у толико се већи апетит јавља код живине При мењању хране треба добро очистити судове у којима храна стоји. Убрзо иосле оваквог хранења наступа ситост, што се врло лако може приметити по количини хране коју живина поједе. Ако се ово време засићености иревиди, онда гојазност у место да расте, почиње нагло да опада. Кад се оваква иојава код угојених грла опази, опда их треба или изнети на пијац па продати, или продужити гојење насилним путем — кл>укањем. Ако су грла била већ полуугојена, пре но што су метута на гојење, онда засићеност долази после 8 дана. Кљукање се врши само у кафезима и то код живине, која је у полуугојеном стању. Колико ћемо живине на један пут гојити, зависи од прође, од броја кафеза и од радне снаге — кљукача. Најобичнија храна за кљукање су ситни ваљушци од теста, у величини лешника. У околини Ла-Флеша и Ле-Мана у Француској, где је индустрија са гојењем живине јако развијена, ваљушци од теста справљају се т */з пшеничног, */з је-меног и овсеног брашна и слатког или киселог млека; ваљушци су у пресеку 0.06 м., дужи но шири и меки. У неким живинарницима справљају и овако ваљушке (нудлице): узме се ељдино брашно и замеси слатким млеком, тесто од овога уваља се у виду танке оклагије, дебљине прста, и исече у ваљушке од 6 см. дужине. За угуравање ових ваљушака у кокошији гушњак потребна је извежбаност и велика пажња. Због тога је боље правити ове ваљушке мање и ако кљукање мало спорије иде. Кљукање се врши овако: Лице, које кљука узима два грла из кафеза, увије их у мараму тако, да глава и врат остану слободни, метне их у скут — хвата обадва за главу левом руком, отвори им кљунове, десном руком узима ваљушак, умаче га у воду и угура у кљун, и кажипрстом дотле гура у гушу док живина не буде принуђена да сама гута. Кад једном грлу укљукамо три ваљушка, отвара се кљун другом грлу и њему укљука исто толико ваљушка, колико и првом, и то тако иде наизменично,

док се гуша не испуни. При кљукању гуша се не сме препунити, јер се лако може да изазове неправилно варење. Нарочито првих дана треба их умерено хранити и не претоваривати их одвећ храном. Грла за гојење треба два пута дневно кљукати, из јутра и увече. Ако се деси да је неком грлу још пуна гуша од прошлог кљукања, онда га не треба кљукати. Место теста живина се може кљукати и поквашеним кукурузом. Потпуно гојење траје, ако те грло било већ полуугојено 14 дана до 3 недеље. Последње недрл>е треба сваком грлу уз храну давати и по једну кашику уља при свакпм хранењу, или по парче лоја или слаиине у величини лешника. Многи живинари дају живини и парфима са хра ном у виду прашка или зрна: коријандера, ангелике, цимега и др. Ешпане даје 10—15 сантиграма цимета са храпом изјутра и увече, и вели: „Укус меса је у толико финији, у колико се мање осећа". Хранење — кљукање, мора да иде истим редом, како смо првог дана почели, за то треба да су кафези нумерисани. Место кљукања ваљушцима, франц. живинар Жак препоручује кљукање течном кашом помоћу левка чији се ужи отвор завуче живини до у гушу. Конични део левка захвата толико каше, колико може од прилике да стане у гуши једног повећег петла. За ову цељ горњи пресек коничног дела мора бити 10 см., дубина 6 см., дуншна цеви 9 см., горњи отвор цеви 25 мм. широк, а доњи 15 мм. Цев је на доњем делу косо одсечена и ивице завијене на више, како не би при завлачењу у гушу повредиле дуварове једњака. Руковати левком доста је тежак посао. Лева рука, кад је левак увучен, мора да обухвати главу и врат а кажипрст и палац исте да држи левак; десна рука, којом смо левак увукли, мора бити слободна, како би њоме могли помоћу кашике сипати кашу у левак. При завлачењу левка у једњак треба пазити да коси отвор цеви не буде окренут гркљану. Цев улази цела кроз једњак. Кад је левак напуњен врат и глава се повуку право на више, тако да каша иде право у гушњак. Да би боље каша клизила мора бити ретка. По Жаковом рецепту кашу треба замесити са пола млека и пола воде. Количина каше за сваки оброк износи од прилике V* литра. Прва три дана треба давати половину оброка, а од трећег дана по цео оброк. ф I СТОЧАРСТВО ■ I ХРАНЕЊЕ СТОКЕ СЛАМОМ. Кад с јесени заладни и учестају магле; кад слана спржи траву и зеља по пољу и стоку не можемо више истеривати на пашу, онда настаје т. з. зимско хранење стоке по стајама. Зимско је хранење за пољоприврецника најмучније, јер сву зимницу, коју је преко лета, с муком покулио, стока му поједе, и за то се сваки паметан