Timočka buna 1883. godine

197

њу звао. Бог нека ми је сведок да Главни одбор није знао за ту буну, али нашим политичким противницима изгледало је, да је немогућно да ми за то нисмо знали...“ Овако је Пера гово- | рио и на преком суду, и не би згорега било да се поново прочита његова одбрана, раније наведена, и онда ће се сваки помирити с мишљу, да Тимочку буну није припремао Главни одбор, нити су то урадили његови осуђени чланови, него је њу изазвала власт, можда по наређењу самога краља Милана, имајући у виду први новембар. Човек који наређује дасе обеси Лена Книћанка и удави Илка, Јелена Марковићка, како тврди Милутин Гарашанин, Миланов министар председник, у стању је да изазове тимочку буну само да би сатро своје опасне противнике и спречио манифестације, спремане за први новембар. Нека се само прочита одузимање оружја у селу Читлуку, па ће се стећи уверење да су поступци чланова комисије наваличко изазивали народни отпор. При одузимању оружја, изазивање народа од стране чланова комисије, тако је очигледно било, да је и сам начелник округа књажевачког рекао: „тако је то, кад се овако деликатан посао поверава људима којима није стало до тога да се овај посао на миру изврши.“

На септембарској конференцији радикалних посланика, дакле, није било решено да се буна диже „ако се Устав укине“, нити је буну организовао Главни одбор радикалне странке, ни његови осуђени чланови.

Мт постоји мисао. и она се до сада одржавала, да и ако Главни одбор, ни његови осуђени чланови нису организовали зајечарску буну, ипак је неко од њих њу припремио и за њу знао.

Истина је, да „нису буну припремали чланови Главног одбора радикалне странке, ни поједини чланови његови, али је скоро сигурно (дакле ипак сумњиво Р. М) да јеглавом Никола Пашић тупобуну организовао помоћу попа Маринка“, тако тврде они, који се не могу помирити с мишљу да је буну

изазвала власт. Ово тврђење је у толико вероватније, што је и сам Пашић изјавио у Народној скупштини да је Главни одбор знао за буну, да су чланови Главног одбора требали ићи у своје округе, али да су сви сем њега били кукавице, и да је једини он поступио по решењу Главног одбора. Само је Пашић заборавио том приликом додати, да се и он сетио тога непостојећег решења Главног одбора тек после мога разговора с Персијани, руским послаником, вођен између мене и посланика 25 октобра у 9 часова пре подне; да је он прешао Саву код железничког моста истога дана у подне, и да је нас, остале чланове Главног одбора, полицијска власт похватала и затворила око 10 часова у вече истог дана; сетио се тога непостојећег решења одборског кад је буна већ угушена била, кад је преки суд већ увелико отпочео стрељање побуњеника, и кад је после тога на неколико дана стигао у бугарску варошицу Кулу на нашој граници