Timočka buna 1883. godine
9
владавини. Тада први пут улази у Нар. Скупштину и Никола Пашић; с њим су и раније изабрани посланици: Адам Богосављевић, Ранко Тајсић, Љуба Дидић, Милош Глишић.
Политичка борба у журналистици престала је још 1876. г. Народна Скупштина постаје сад ново поље, на коме се води политичка борба; Никола Пашић постаје гравитациона тачка и центар за народне посланике опозиционе радикалне групе и за све радикалне елементе ван ње. Од тога доба, радикална странка, чији су зачетци избили још у Народној Скупштини 1876. год,. почела се организовати. Та њена организација, истина, није била представљена у написаном програму и уређена по писаним партијским статутима, али је она стварно постојала; није било организованог радикалног клуба, али су радикални посланици били непрестано у тако чврстој међусобној другарској веза, да је њена организација као опозиције била исто тако солидна, као да се управљала по писаним статутима организованог политичког клуба. Ма колико се либерална влада старала да народ што мање зна и ништа не чује о раду народних посланика у Народној Скупштини, ипак су опозициони посланици налазили пута и начина да упознају своје бираче са радом својим у Народној Скупштини. Опозиција се ширила у народу врло брзо; она је бујала тако нагло да је године 1880., кад су 30. новембра вршени избори за Нан. Скупштину, политичка ситуација
била чиста, либерални режим бројао је своје последње дане,
Један доггђај, који се десио марта кесеца 1880-те године, појачао је огорчење народа против либералне владавине и помогао успех опозиције на предстојећим изборима. Либерална полиција петљала је Адама Богосављевића, народног посланика за округ крајински због обијања општинског коша у селу Копривници, родном месту Адамовом. По повратку са границе, ратници нису имали хране, и Адам са сељанима својим отвори општински кош и подели кошевску храну гладним сељанима својим. Због тога либерална полиција у Зајечару, и ако је Копривница припадала округу крајинском, притвори Адама 17. марта. Адам се у затвору разболи и 18. марта га болесног пренесу у болницу, где деветнаестог марта умре. Лекарска комисија је утврдила да је Адам умро од запаљења плућа, али у исто време додаје да сумња да би се Адам разболео да га нису затворили, а још мање је вероватно да би умро да није био затворен.
Народ из Адамовог краја, и сви поштоваоци, пријатељи и многобројни политички другови његови из целе земље веровали су, да је Адама у затвору отровао Живојин Величковић, полицијски писар среза зајечарског, доцнији адвокат, кога су због тога догађаја прозвали „Жика отров“.
Пријатељи и другови Адамови хтели су приредити Адаму парастос по целој земљи, али Митрополит Михаило, либерални стуб у цркви, забрани држање парастоса, не допуштајући ову