Timočka buna 1883. godine

206

„Али дошавши до свог убеђења, он је опет своју снагу прецењивао. Он је предвиђао да је тешко било привлачити народ на споразум с Миланом после свега онога што се :било пре тога. Он је пошао стазом измирења с краљем Миланом, али народ није хтео поћи за њим. Народ је пустио свога љубимца да се бори у своме чуну својим веслом против свију и свакога, против свију политичких струја и политичких људи; до смрти своје он је својим веслом крмио свој трошни чунић; тешко ономе, коме је наменио своје отровне стреле; његови противници су дахнули душом, кад је он последњим дахом испустио весло из својих борбених руку и његов трошни чунић потонуо у ниеиспитано море живота. Наступило је време, кад је радижална странка морала пактирати с краљем Миланом, али то није био Пера који је тај пакт извршио.

Народ је чудан светац. Некоме прашта погрешке сличне Периним. Он их чак и правда, налази да је баш добро што су учињене. Некоме их правда а другоме у зло уписује. Народ је очекивао да му се Пера у оковима покаже јунак као Перау слободи, Пера на перу. Он се у оковима, пред преким судом показао велики, али не онакав какав се у романима прича; он није треснуо оковима и креснуо судијама, како им је довикивао на зборовима и у штампи, али је ипак зато био величанствен својом одбраном, он је њоме спасао част радикалне странке и био је њен понос; али је нешто поклизнуо у оцени снаге народа; такву оцену није морао дати, јер је рекао једну неистину. Ову оцену су експлоатисали доцније неки његови другови, и десило се то, да су га пигмеји на претресу пред преким судом у Зајечару, победили доцније у абаџијској улици у Београду, јер су га ту другови његови избоксирали из средине народа, коме је он све своје дао.')

Пера нам се такав показао на преком суду. Онда још нисмо били начисто: да ли је његово мишљење о народу пред преким судом било његово истинско убеђење, или само заваравање трага, да би само избегао казну, која је очекивала њега ти његове другове. Њега онда није нико од другова дезавуисао, али му нико од нас није ту оцену одобравао. Волели бисмо да је ова оцена његова о народу била тренутна, употребљена ради одбране наше невиности. Али смо се преварили. Он јеин доцније искрено, сваком приликом тврдио, да је једини спас земље у измирењу и споразуму радикалне странке с краљем Миланом. Краљ Милан је био фактор с којим се треба споразумевати, кога радикална странка не може уништити. У интересу народа је да се радикална странка с њим измири, и он је сад, кад је приспео у тихо пристаниште пожаревачких апсана,

1) У једној кући у старој абаџијској а сада у улици краљице Наталије преко пута од Више Женске Школе становао је Пера Велимировић; у њој су се водили разговори о даљем политичком раду радикалне странке цо нашем изласку из затвора 1886 год, и у њој је Пера Тодоровић пре"трпео пораз своје политике: споразума са напредњачком странком.