Timočka buna 1883. godine

205>

ворио; свагда је пре тога спомињао реч „народ“ с поштовањем, па било да су грађани имали на глави: шубару“. „шајкачу“, „фес“, „качкету“ или „шешир“. А тада је, на претресу, употребио реч „шубараши“ с потцењивањем, иако је из искуства знао да су тимочани јунаци, да су они одлучнији, искренији бивали од многих којису нам сваком приликом говорили о своме јунаштву. Његову су тактику доцније прихватили и његови другови, али они нису говорили о народу с потцењивањем; народ им је и даље остао снага,. с когом су они манипулисали по потреби својој. Док је пре зајечарске буне био најагилнији револуционар и своју снагу црпео у снази народа ; док је у кругу својих радикалних другова говорио да радикална странка треба да је и војнички спремна да би могла извршити свој програм ако се не би могао извршити легалним путем; док је настојавао да радикална странка треба да има и свој војнички генералштаб: дотле је на претресу сасвим супротно говорио. Он је пред преким судом бранио своју“ странку, њен програм, њену организацију, али је с потцењивањем говорио о радикалној војсци. Док је пребуне народ био снага наша, сила с којом се мора рачунати, а краљ Милан Миланче, једно ништа, дотле је сад после претреса народ једноништа, никаква снага; и да би се народу, тим „шубарашима“ могло помоћи, једини је пут, да се радикална: странка мири, споразуме с краљем Миланом. Тај преокрет се код њега почео појављивати још док смо били притворени у: тврдињи београдској.

Да може нешто да прича она турска светиња, што беше: смештена до аркаде испод сахат-куле, десно од ње, баш кад се улази у робијашке казамате, поред чије гробнице беше намештена и Перина постеља, и у чијем је друштву Пера провео све до поласка у Зајечар, можда би нам она казала, да је Пера у самоћи поред ње смишљао: како ће се затвора ослободитг, и да је краљу Милану још тада била позната метаморфоза,. која је наступила у Перином мишљењу. Да ли ће се што о томе наћи у архиви краља Милана — не знам. Ја овде само констатујем факт, да је на претресу у Зајечару Пера променио дотадање своје мишљење, које га је избацило на површину странке, којој је давао живота. И не треба мислити, да је ово његово мишљење о тактици тренутно, да завара само суд. Он је имао доста времена усамљен у затвору у Зајечару, да размишљава о свему ономе шта је радио, шта је намеравао радити, да процени све факторе с којима је мислио радити и факторе против којих је намеравао радити, и да је после дубоког и хладног свестраног размишљавања, не подстакнут никим и ничим, чак ни морфијумом, дошао до свога „тврдог убеђења“, да се само у споразуму с краљем може доћи до остварења народних слобода, иначе, један ће бити јачи и газити другог; и он је дошао до закључка да ће Милан бити јачи, да ће краљ бити тај, који ће нас газити, стога се ваља мирити с њим..