Timočka buna 1883. godine

нови живот

Година 1886-та била је фатална за радикалну странкј Она је година компромиса, година погађања с с другим странкама. Њени чланови Главног одбора, како они који су били у пл боди, тако и они који добише слободу првог јануара 1886-т ступише у политику чим се отворише врата казамата, у којима две године проведоше осуђени по зајечарској буни.

Србија је била у примирју с Бугарском. Требало је | решити: хоће ли Србија, тако лако побеђена, примити услове мира, које би јој Бугарска поставила. Бугарска је и сама била свесна да је лако дошла до победе; да је њена војска могла ућн у Пирот благодарећи Краљу Милану, који је и сувише потцењивао љубав свога народа. која му је потребна била за вођење једног успешног рата, а које он није имао ни у редовима војске, ни у позадини у народу. Краљ Милан је знао врло добро дан бугарска војска није била спремна за дуго ратовање. Бугарска војска била је изненађена кад ју је српска војска напала, али је још више била изненађена кад је победила српску војску. Обе војске биле су неспремне, или спремне за кратко ратотовање, за један окршај, за један препад. Па је ипак Бугарска била моћнија од Србије, јер се борила за своје уједињење са источном Румелијом, док је српски народ бао равнолушан према авантури Краља Милана и према жељеном препороду напредне странке. Српски народ је убеђен био, да је Краљ Милан слабији од Бугара, јер је био свестан да краљ нема помоћи његове; народ није хтео помагати ни Милану ни напредњацима; он је сматрао да је рат с Бугарима њихов а не народни рат.

Пре него што би закључио мир с Бугарима, Краљ Милан је покушао да за своју политику према Бугарској придобије радикалну странку. Сад се већ није истицала „балканска равнотежа“ као оправданост рата, нити одржање у снази одредаба Берлинског уговора, него, хоће ли се допустити да Србија буде прегажена или понижена, да јој услове мира диктира Бугарска, о чијем јунаштву српски народ има не баш ласкаво по Бугаре уверење.