Timočka buna 1883. godine

240

тек што се беше ослободила либералског режима и почела развијати под новим напредњачким режимом. Овај покушај имао је свога оправдања док и сам Пироћанчев кабинет није пошао другим путем, док није дошла 1883. год. и док се није десио пораз Србије на Сливници, док се Србија није борила протве Бугара због њиховог уједињења са Румелијом ; победом Бугара на Сливници Батемберг је загладио укидање Устава. | — Па ипак и сад, после једног успешног рата, постоји једна струја против Батемберга.

=— Не знам. Али ако Батемберг и буде принуђен да напусти Бугарску, ипак Бугари неће тражити персоналну унију са Србијом, која се борила против бугарског уједињења. Сад је немогуће остварити оно, што се је могло извршити пре рата.

— Да, после Сливнице Срби и Бугари остаће непријатељи, рече краљ и опрости се самном.

Хтео сам овим саопштењем да сачувам од заборава овај

покушај бугарске интелигннције.

споразум између београдских радикала и либерала 0 заједничком раду.

Краљ Милан је био свестан снаге радикалне странке у народу. Уговор о миру с Бугарама ишао је тако глатко јоши стога, што је народ Српски, у питању о евентуалном рату с Бугарима, био уз свога Краља, јер је била у питању част његове земље. Десило се, да побеђени диктира мир победиоцу, јер су се прилике, после споразума краља Милана с радикалима сасвим измениле. Евентуални рат с Бугарима не би више водио краљ Милан с шаком напредњака, него би у потоњем рату с Бугарима истакао своје груди народ Српски. Краљ Милан је био убеђен о снази радикалне странке, и хтео је да се користи њеном снагом. Свестан је био да није успео да се њеном снагом користи у заједници с напредњацима, с тога се решио да покуша извршити политички брак радикалне странке са изанђалом либералном странком. Није веровао у лојалност радикалне странке, с тога није пристао да врши државне послове непосредио с њом, него је после неуспеха заједнице с напредњацима отпочео радити на споразуму радикално-либералном. Ради остварења овог споразума, краљ Милан се користио услугама својих услужних либералних министара.

Не треба губити из вида, да је и поред једнодушне нишке одлуке било у радикалоој странци, нарочито међу београдским радикалима, људи, који су убеђени били да сами радикали нису у стању да управљају земљом; да је велика снага народа у радикалној странци, али сама снага кладе ваља; треба имати и вештине и искуства у државној администрацији те да би се мсгло управљати државним пословима. Интелигенција радилалне странке је моћна својим знањем; у њеним редовима било је и добрих професора, и искусних инжењера и спремних стручњака за поједине научне гране, али није било стручњака за државну администрацију, јер се ова спрема з4-