Timočka buna 1883. godine

2о1

и у Уставотворној скупштини, чије одобрење они унапред имају“ за Устав израђен њиховом помоћу у Уставотворном одбору. Велика Народна Скупштина имала је само да прими оно, што је израдио Уставотворни одбор; да предложени јој пројект Устава прими „од корице до корице“. Ако пак посланици Велике Народне Скупштине не хтедну да приме предложени им пројект Устава „од корице до ко рице“ него покушају да га мењају или сами израде, онда је за тај случај био ту Никола Христић. Да је слободоуман Устав израђен од оних, које је он сматрао да су способни да га израде, а да се спремио да разјури Велику народну скупштину ако израђени. Устав не би примили „од корице до корице“, доказ је Никола Христић, символ ове политике. Народни посланици били су увиђавни те се ова катастрофа избегла, и десило се: ретко чудо у политици: Народ српски примио је из руку Николе Христића, весника тешке. реакције, најслободоумнији Устав: Један политТтички парадокс.

Иако је Никола Христић потписао нови Устав, његов ка-. бинет није имао никаквог удела у изради његовој. Његов кабинет био је послован; Краљ Милан је узео на себе бригу да Устав изради с политичким људима. И он је тај посао свршио за врло кратко време, благодарећи и вредном и спремном за тај посао Миловану Миловановићу, који је био главни секретар ужег Уставотворног одбора, а и намери краљевој, доцније обелодаљеној, да што пре абдицира. ·

Прва седница Пуног Уставотворног Одбора (пленума) држана је 22. октобра 1888, г. скоро на пет год. после сатвора чланова Главног одбора радикалне странке због Зајечарске буне (25. окт. 18883. г.). Требала је да се деси Зајечарска буна, да се осрамоти српско оружје на Сливници, да Србија преживи најцрње дане због самовоље Краља Милана,. треба да се изврши краљевски развод брака, да се Србија доведе политички и финансијски на ивицу пропасти, па да се Милан тргне. У место да сврши уставно питање, он ствара Зајечарску буну. Народ је и ову напаст преживео, али је Милан постао немогућ у Србији. И ону последњем моменту лаћа се онога што је требао учинити пре пет година; и да је уставно питање онда и овако свршио, како га је сад отпочео, не би било потребе да се ствара Зајечарска буна.

Октобра 22-гог баш на дан кад је пре 5 година (1883.) проглашен преки суд поводом тимочке буне, скупили су сеу сали новога двора сви које је краљ позвао да израде нов Устав. На крају с десне стране кад се уђе у ту салу, испод галерије, на којој је обично музика свирала за време дворских балова, намештено је било једно доста широко постоље, на коме су били сто и столица за председника овог одбора, Краља Милана. Испред овога постоља намештен је био доста дугачак сто,