Timočka buna 1883. godine

:252

застрт зеленом чохом, са три столице, на којима су седели потпредседници трију политичких странака: у средини, Јован Ристић, њему с десне стране Милутин Гарашанин а с леве Сава Грујић. С леве и десне стране од овога стола. био је на малој узвишици сто за секретаре). У сали су биле намештене столице за чланове одбора, којих је било 81, али од којих неки нису дошли били. Био је намештен мало по даље иза леђа краљеве трибине још један сто, за којим су седели поједини министри кад дођу у одборске седнице: они нису имали никакву функцију у Уставотворном одбору.

Међу члановима Уставотворног одбора вреди споменути имена ових чланова: Гига Гершић, Пера Тодоровић, Коста Таушановић, Риста Поповић, лоп Марко Петровић, -поп Данило Анђелковић, Павле Вуковић, Пера Велимировић, Светомир Николајевић, Димитрије Катић, Ранко Тајсић, Сима Несторовић, Ђока Павловић, Никола Крстић, Марко Стојановић, Стојан Бошковић, Алимпије Васиљевић, Милојко Лешјанин, и други.

Одмах у почетку прве седнице Уставотворног одбора краљ Милан је изјавио, да се о раду овог одбора неће водити никакав записник; да се у њему неће решавати гласањем и доносити решења већином гласова, него ће се компромисно, једногласно доносити све одлуке.

Израда пројекта Устава било је дело споразума између краља и истакнутих политичких личности трију странака и неполитичких стручњака.

Ма да се о раду Уставотворног одбора није водио званични записник, ја сам ипак за свој рачун бележио говоре појединих истакнутијих говорника. И то је добро било, јер се доцније осетила потреба, да по нешто од рада Уставотворног одбора, од претресања појединих олредаба пројекта новог Устава избије на јавност. Читаоци ће доцније видети да су те моје белешке добро дошле, јер се јавила потреба да и шира публика сазна гледишта краља Милана, нарочито да га знају народни посланици Вел. Народне Скупштине, који имају да приме пројектовани Устав „од корице до корице“, израђен у споразуму између краља Милана и трију политичких странака. Велика Народна Скупштина је требала унапред да зна да пројектовани устав има или да прими онакав како га је израдио Уставотворни одбор или ће Никола Христић одиграти намењену му улогу: распустиће Велику Народну Скупштину и покушати да створи стање после 1883-ће године, па ком опанци а ком обојци.

Краљ је одмах још у првој одборској селници изјавио да је технички незгоднчо да се Устав кроји у пленуму, у њему да

1, Стојан Протић, у својим „Одломцима из Уставне борбе“ на страни 181 нетачно износи имена секретара Уставотворног Одбора : није био секретар Ђ. Ђорђевић, него Андра Ђорђевић, а изоставио је имена неких од секретара, међу којима је п моје.