Timočka buna 1883. godine

262

жај Србије; не да се, господо, њено политичко стање ни у колико упоредити с нашим. Напомиње Сардинију и Шпанију, у којима је у почетку овога столећа било велечздаја радити на оснивању монархичног уставног система; тада су поборнике уставних слобода сматрали за издајнике отаџбине, а сад то никоме не пада на памет, Он, кад то говори, заборавља, да је, У тим земљама владала династија страна, која није никла из самога народа; он вам заборавља да каже, да се у тим земљама Устав стварао силом, а не добровољно, а тамо, где се Устав даје земљи добровољно без икаквог притиска, где владар узлази тежњама свога народа на сусрет, у таквој земљи господо моја, владар има права да захтева, да се на њега не пуца као на зеца у шуми и да таквог убицу при свем том ни глава + заболи. То, господо, не може бити, то ја, господо, не дам.

Г. Арсеновић правио је разлику између простог и поли“ тичког злочина, и налазио је, да је просто злочинство теже од политичког. Али је г. Тодорозић од своје стране врло згодно напоменуо, да је кривица једног политичара, једног човека и4телигентног, који уме да мисли, мкого тежа, него ли једног ч0века који какав злочин учини у јарости својој.

Торед свега овога, узео сам, господо, реч у овом питању још и због тога, да обратим вашу пажњу још на две ствари, које су у току свог претреса избиле на површину; узео сам реч, да докажем да година 42. и 58. нису једнаке за Србију; да су оне различне по своме историјском зн чају. Г. Драгојевић је напоменуо 42. годину и све оне људске жртве с ко јима је скопчано протеривање представника народне династије. Г. Катић је, одговарајући Драгојевићу, напоменуо 1858. годину, и каже, како чиниоци тога политичког презрата седе данас зе једве с нама, и сад су корисни и угледни чланови нашега друштва, Ја, господо, као Краљ Србије, ке дозвољавам да се година 1849. упоређује с годином 1558; оне се по своме значају историјском и политичком никако не могу изједначити, Српска држава и српска народна династија, које сам Ја представник, нису постали 1858. године, не господо, српска држава постала је храбром мишицом Таковског јунака; српска народна де настија није наметнута Србији каквом страном силом, она није постала ни путем каквог уговора, нити услед каквог скупшинског решења — не, господо, њу је створио Кнез Милош, који

је овај народ подигао на устанак, који је остао у његовој средини, кад су сви виђенији синови ове земље избегли. Кнез Милош је подигао овај народ на устанак. Он је, господо, својом неумрлом енергијом и ову државу створио, ја, дакле, не признајем да седим на престолу решењем Св. Андрејске Скупштине, него по ономе праву, по коме је на њему седео велики Милош и мученик Кнез; по ономе праву, које је извојевано тиме, што је на олтару ове земље остао да светлуца жижак слободе све до 1815. године, кад се претворио у свети устанак за ослобођење ове земље и њеног напаћеног народа; се-