Timočka buna 1883. godine

263

дим на традицијама народним, а не признајем да седим на догађајима из 1858. године; моје право као Обреновића ЈУ, оснивам на оном истом темељу, на коме га је зидао Обренонић Ш. То стечено право ја браним, ја га не дам.

И где, господо, пада један такав предлог, да се смртна казна укине за политичке кривцег У земљи, где су за просте злочине драконске мере, драконска законска наређења. Тешко. да се нађе друге какве земље, где се проста злочина делапи преступи казне као код нас. Ја, господо, као владар имам право да помилујем кривце. Користећи се тим Мојим правом, имао сам прилике да чујем за какве се кривице људи осуђују на смрт. Да вам наведем један такав случај: пре 7—8 година један човек из рудничког округа, жалим што се не могу да сетим његовог имена, украде гуњ. Осуди га суд за ту крађу 2 или 4 године робије, јер је крађа била опасна. После три—четири месеца побегне са робије, и у своме бегству украде полић ракије; он је, господо, због овога осуђен на смрт. Од тог доба до данас мењале су се владе; на управи земаљској били су и напредњаци, и либерали и радикали; до_ лазиле су напредњачке, либералне и радикалне владе; али ни владе ни скупштине не нађоше за нужно, да учине измене у кривичном закону, те да се људи не убијају за полић ракије, плуг или за какву другу земљорадничку справу; не само да нису тражили да се казне за овакве крађе ублаже него напротив, тражили су да се пооштре.

И, господо, у таквој једној земљи, где се тако драконски казни за једно рало, тражи се да се укине смртна казна за политичке кривце! Она господа, која то траже, сигурно нису завирила у кривични законик, не знају каква су та дела, која кривичии законик казни као политачке кривце.

Ово је, господо, кривичан законик, ако у њему потражите б, 223. ви ће те наћи ово: (потражите тај члан), из њега видите, да се за две опасне крађе, па ма оне биле и најмање вредности, казни се смрћу. Да вам наведем, господо, још и чл, 224: он каже, као што видите, да је опасна крађа, кад год се обије "зграда, па се из ње ма шта украде, па макар то био и пар чарапа, или какав псцепани гуњ. У овоме збору седе лица из народа, који припадају трима разним партијама, ето г. г. Ранка Тајсића, Драгојевића и Ковачевића, нека они господо кажу : какве су им зграде, какви су им затвори на њиховим зградама, и кажите онда, је ли праведно, да се осуђују на смрт људи за обијање таквих зграда, и је ли паметно да се свака крађа из таквих просторија, окачествује као опасна, и да се тога ради људи стрељају. У земљи, дакле, где се за таке маленкости тако лако осуђује на смрт, ја не налазим да је оправдано тражити укинуће смртне казне за политичке кривце.

Чули сте, господо, шта су то проста злочина дела, због

којих се осуђује на смрт. Чујте сад параграфе, у којима се