Timočka buna 1883. godine

264

казује какве су то политичке кривице, због којих се на смрт осуђује. 5 83. вели: (цитира). Мени се чани, господо, да нема ни једнога, па ма којој странци он припадао, који не би желео да се казни смрћу онај који учини страшну издају, који се реши да изда своју рођену земљу, своју отаџбину. Да наведем и чл. 87. (чита) овај параграф, као што видите, говори о велеиздаји наспрам Краља, његовог дома или Устава земаљског. Можда је, господо, суштина овог Законског наређења изазвала ову дебату, можда се желе поштедити смртне казне они политички кривци, који се огреше о овај параграф. Упоредите, господо, шта је страшније: да ли кад ко год обије кошару и украде какав гуњ, или кад ко год дроне против своје отаџбине, против свога Краља, његовог дома и земаљског Устава Упоредите, господо, то двоје, метите на ваш непристрасни кантар и једно и друго, и кажите онда, која је кривица већа. У једној, дакле, земљи, где се овако драконски казне просте кривице, сматрам да нема места штедита политичке кривце.

Ја сматрам, кад дајем Устав од своје воље, да не треба он да буде данајско буре, у које се може све трпати и које може све трпети. Оно што се може дати — дајем, али у Устав не дам да уђу никакве претераности. У овоме нацрту Устава има довољно слобода, он је у целини својој слободоуман, али налазити у појединим уставима по нешто, вадити из једног једно из другог друго, и утурати у њега, то Ја не дозвољавам. Јер, господо, кад упоредите сваки поједини Устав других земаља у целини са овим нацртом, уверићете се, да је овај нацрт бољи од свакога за себе. Наводећи, како је смртна казна за политичке кривце укинута у Влашкој и Грчкој, господа заборављају, да је наш нацрт Устава бољи у целини својој, или бар од њих гори није. |

И ово би већ било довољно да се предложени додатак не прими.

Г. Андоновић врло је лепо приметио, да се овим додатком чл. 12. не би регулисало само политичко питање, јер кад се у Устав унесе укинуће смртне казне, онда се рађа питање: да неће избећи смртну казну сви они, који учине нека кривична дела, што се Кривичним Законом смрћу казне; да ли не би сва она наређења у Кривичном Закону изгубила силу закона одмах пошто би се Устав прокламовао, и не би ли озако стање трајало све дотле, докле се не би створио нов Кривични Закон, не би ли наступио један недогледан хаосг На ову напомену г. Андоновића није обраћена довољна пажња. У целој овој ствари треба господо обратити пажњу на ону напомену г. Тодоровића. До сада је кривице политичке природе судио суд, а кад би се смртна казна укинула, онда би се овакве врсте кривице расправљале кратким путем. Верујем да би се те мере лаћали сви министри Унутрашњих Дела, па били они из ма које партије.

Пало ми је у очи, господо, да у радикални пројект Устава није ушао овај захтев г. С. Несторовића, молио би г. Катића