Timočka buna 1883. godine

213

два дома, онда још за дуго неће интелигенција примати учешћа у законодавном послу. Други замерају дводомном систему што је то установа аристократска. Та се замерка могла чинити пре, али сад се зна да ни један горњи дом није аристократска установа, него је то брана, која не да бујици да учини пустош. Доказ нам је Грчка. Трећи разлог им је против горњег дома навод, да је народ против ове установе. Истина је да треба водити рачуна о народу, али му у томе не треба попуштати. Истина је, да за нас може бити излишан горњи дом, али томи можемо рећи тек после 50 година. Угледајући се на искуство напреднијих народа, да примимо и ми оно што је за њих корисно, и стога ћу гласати за дводомно законодавно представништво, После Алимп. Васиљевића говорило је још неколико њих у корист дводомног система. За горњи дом су говорили напредњаци и либерали, а радикали су говорили против дводомног система у законодавству.

"Светсмир Николајевић говорио је за .пројектовани члан Устава, али налази да је штета што у скупштини нема конзервативног елемента, који би спречавао бујицу Народне Скупштине. Да је тога конзервативног елемента било у Народном Представништву, не би Србија неспремна ушла у оба прва рата с Турском, а нема сумње даби такав елеменат спречио владу да загази и у рат с Бугарском. Мако нема горњег дома, ипак по пројекту овог Устава улази у Нар. Скупштану и интелигенција, те ће од ње бити користи.

Поп Марко Петровић говори у корист једнодомног законодавства. Досадање одсуство интелигенције у Народној Скупштини отклоњено је, јер је самим Уставом осигуран приступ интелигенције у Нар. Скупштину.

Риста ПЏоповић констатује да је г. Гига Гершић зналачки бранио једнодомни систем, и устаје да говори о њему само стога што је изазват осталим браниоцима дводомног система. Нека се загледа у Устав појединих држава са дводомним системом законодавства, на пр. у Устав Румуније, Белгије, па ћемо се уверити да у горњи дом долази не интелигенција него онај ко плаћа већи порез. Пројектом нашег Устава осигурава се интелигенцији улаз у народно представништво, а од пренагљености и штетних скупштинских одлука чува земљу хметћо владаоца.

Ранко Тајсић напомиње како је горњи дом оно исто што су владини посланици по старом Уставу, само још у горем издању, јер по досадањем Уставу ми смо се с њима борили против њих у једној скупштинској сали, били смо равни, чули су се наши а и њини разлози. Били смо једнаки. А сад би, ако би се установио горњи дом, били одвојени од нас, не би водили никаквог рачуна о нашим разлозима, него би нас својим одлукама нагонили да примимо што они реше; ми бисмо били у зависном положају; они би били виши, старији од народних