Timočka buna 1883. godine

19

На десет дана пре избора 20. новембра, нови министар унутрашњих дела забрањује полицијским властима мешање у изборе. Његови погледи на улогу полицијских власти приликом избора народних посланика толико одскачу од погледа либералних министара и његових доцнијих радова, да је вредно саопштити о томе његов распис, упућен полицијским властима 20. новембра 1880. год. Тај распис гласи:

„Госп. начелниче. Дан, кад ће народ српски приступити избору посланика за Законодавну Народну Скупштину, приближује се. Важност овог уставног посла толико је велика, да ја сматрам за дужност, да о њему проговорим с Вама, а преко Вас, разуме се, и са сзима који под Вашим старешинством стоје.

У земљи, која има своје народно представништво, и то представништво, коме припада један део законодавства земаљског. не може се довољно бриге истрошити на то,

да народ своје важно право избора посланика употреби потпуно и истинито.

Као год што би немарност народа при употреби овог његовог права била за сажаљевање, исто би тако и сваки утицај, који би помутио слободу и независност његовог избора, био за најстрожију осуду.

И заиста, г. начелниче, желети је, да народ српски при вршењу свога права засведочи сву могућу заузетост, сво могуће саучешће, јер је то начан, којим ће показати, да је у њему жива свест о његовим правима; да су му та права мила; да их уважава и да је скроз проникнут бригом за својом бољом будућношћу. Тако ће тек засведочити, да схвата колика је и колико важан његов утицај на ток земаљских послоза и на његозу судбину. Па почем је неопходно нужно, да народ о себи и о својој судбини води најозбиљнијег рачуна; почем је баш избор народних посланика дело којим он на своју судбину утиче; почем баш од ових избора зависи да му не само закони буду добри, него, што је исто тако важно, да код тих закона нађе поуздане заштите сваки онај, коме је њихова праведна заштита нужна: то ћете, госп. начелниче лако разумети, зашто сам напред споменуо, да би било за сажаљевање, кад би се народ при вршењу овога свога права, показао без довољног саучешћа, без довољне заузетости. Но госп. начелниче, као год што би овај појав био за сажаљевање, тако би исто и сваки недозвољени утицај који ба се клонио на то, да помути слободу и независност израза воље народа у овом послу, био предмет осуде као незаконит и неуставан.

Између разних недозвољених утицаја, утицај власти у опште — а полициских органа посебице, прибрао је на "себе моју озбиљну бригу. Ови органи земаљске админи-