Timočka buna 1883. godine

21

пређе опозиционе групе, изашле су заједнички с једним кандидатима на биралиште у целој земљи.

И народ је проговорио 36. новембра 1880. год. ; он је тада био као облак који неког ороси, неког покоси неког нахраниа неког сахрани; избори су либерале покосили; либерали су тога дана на свагла сарањени били. Политички наследници владавине намесничке, а за њом из ње никлог либералног режима, за навек су пропали. Пређашња опозиција скупштинска добила је на изборима 30. новембра скоро сва посланичка места; либерали су добили само четири посланика. -

За владине посланике као радикали били су Краљевим. указом наименовани: Др. Лаза Докић, Светомир Николајевић и Валтеровић професори Велике Школе и Коста Таушановић“) Сви остали владини посланици били су присталице новог кабинета; они су били обележени као млади консервативци, али у њима било и млађих либерала, који су се одвојили од

иберала и ушли у Скупштину да доцније постану напредњаци.

О

Народна Скупштина сазвана за 30. децембар 880. год.

Народна Скупштина од посланика изабраних 30. новембра, сазвана је била Кнежевим указом за 30-ти И Она се тога дана састалау згради Црвенога Крста; изаорала је одбор за преглед пуномоћија, а већ 8. јануара с је био Нар. Скупштини извештај верификационог одбора, и на истој седници изабрани су и шест кандидата за прелседника и потпредседника Нар. Скупштине. Ових шест кандидата били су споразумно ИРАН али сам резултат гласања показао је да су за

«су Поповића, ужичког посланика, владиног кандидата за ене ниИка Нар. Скупштине, гласали 141 посланик, а за Ник. ашића, који је такође био један од шесторице кандидата, гласало је 134 посланика. Некокико напредњака нису лојално вршили споразум. Влада прелложи круни за председника Алексу Поповића, а Милана Кујунџића, владиног посланика за потпредседника. Тиме је био дат знак да влада Пироћанчева мисли радити без помоћи и потпоре радикалних посланика. Радикали су разумели ову вест Пироћанчеве владе.

Избором скупштинског часништва Народна Скупштина била је конституисана. Кнез је већ 4. јануара отворио Народну Скупштину престоном беседом. Поред пасуса о добрим односима према страним државама, престона беседа износи и програм рада Пироћанчеве владе. Тај програм владин престона беседа бележи овим речима:

„На пољу унутрашње и државно-економске политике, вас чекају многобројни, велики и тешки задаци. међу тим задацима

4) Госп, Стојан Протић нетачно тврди у својим „Одломцима“ страна 117, да је Коста Таушановић био ивабран за нар. посланика. К. Таушановић је тада био владин посланик,