Timočka buna 1883. godine

-16

краљевину, добила нов, угледан положај међу осталим државама, га краљ је тиме добио само оно што му земља као краљевина доноси. Грађани града Пирота и пиротског округа изјављују "преко мене и осталих чланова депутације Његовом Величанству ти Његовом дому своју радост и признање, што је трудом Његова величанства наша земља изједначена својим положајем са осталим државама, и што су је већ све државе признале за "себи равну. „Ово је велика добит и земље и Вашег Величан“ства, и они, који су нас послали, радују се овоме чину: протлашењу кнежевине за краљевину, а Вашег Височанства за кра„љевско Величанство.“

Краљ Милан на то одговори: да се поноси тиме што је „кнежевина Србија постала краљевина; Србија је тиме заиста заузела достојно место међу осталим државама, а он тиме није "ништа материјално добио; уздигао је земљу на ступањ краљевине и добио оно, што му нов положај земља доноси.

Све је лепо и пријатно за све било док је у том смислу говорио и одговарао на мој поздрав. Али то није дуго трајало. После неколико тренутака изјављивања Пироћанима и грађанству из пиротског округа своје захвалности, он окрете сасвим други „лист. „Верујем да су патриотски изрази пиротског изасланика изрази захвалности мојих драгих Пироћана и осталог народа из пиротског округа, али не могу да верујем да су то осећаји и бив. посланика пиротског. Друкчије пиротски посланик и осећа, и мисли, и ради. Путујући пре неколико дана за Пирот, он је ударио „најкраћим“ путем, Дунавом, прошао поред Оршаве и ту се састајао са Карађорђевићем; он где стигне ради и против мене и против моје династије. Он ради и против своје отаџбине, он преговара с Бугарима да им преда Пирот и пиротски округ; он на мој позив неће де дође у мој дом да подели самном со и хлеб“, и продужи на ту тему, и оде далеко.

Да ли је краљ Милан веровао у ову оптужбу, или је хтео

да чује моју реакцију на овај његов напад — не знам. Тек ме је он добро оклезетао пред суграђанима, који ће причати међу својима све ово што је краљ Милан рекао о мени, и моја је дужност била да ову клевету најодлучније побијем и одбијем. Нема сумње, да је и краљу и краљици и свима мојим друговима пало у очи моје нервозно држање приликом краљевог говора; једва сам сачекао крај краљевог нападања. Почео сам се бранити од ове беде и побијао клевете, којима су ме до сад нападали само моји политички противници. Рекох му, да сам мислио, да ће се са престанком либералног режима престати и пора ових интрига у политичкој борби, али сам се преварио. Из краљевих уста чујем да се и напредњачки режим служи либералним интригама, те се надам да ћеи напредњаци проћи онако исто као што су прошли и либерали. Они употребљују либерални метод; користе се либералном заоставштином или и сами измиш љају нозе интриге, само да оклеветају