Timočka buna 1883. godine

сл 5

Али како већина скупштинска није никако хтела положите своје оставке, то опозиција захваљује на драгоценом поверењу народу и полаже у снажне руке народа судбину земље са тврдим уверењем, да ће је умети достојно штитити и бранити као што је то увек чинио“.

Маја 31. буду изабрани исти посланици, али сад њих не прими скупштинска већина него прими за посланике оне, који су после њих добили највећи број гласова, међу којима је било и таквих, који су добили само један или два гласа, због чега их народ прогласи за посланике двогласце, а саму Народну Скупштину назове двогласачком скупштином. У место пуномоћија од бирачких одбора, ови двогласци добију пасоше од полицијских власти, и са пасошима полициским напредњачка скупштина прими их за посланике,

Овакав скандал није забележен у историји парламентаризма. Ова неуставна радња Пироћанчевог Кабинета и напредњачке Скупштине још више огорчи народ, који је озлојеђен нестрпљиво ишчекивао 1883. годину, кад је истицао мандат посланички онима, који су изабрани били 30. новембра 1880. г.

Прва скупштина радикалне странке.

Од петнаестог маја 1882. год. наставља се жива радња на организацији ТРОН странке, која јеодржала своје скупштинске седнице 26., 27. и 28. јула ; тада је извршена њена званична организација; тадаје и програм, што су га радикали народни посланици прогласили за странкин програм још јануара 1881. г. Но примљен за програм странке. На овој скупштини је израђен и странкин статут. За председника прве радикалне скупштине изабран је Никола Пашић, а на њој је Пера Тодоровић објашњавао програм странкин његовом познатом речитошћу. (Перино објашњење програма и цео рад ове скупштине штампани су у засебној књизи).

За чланове главног одбора радикалне а раина изабрати су били: Никола Пашић, Свет. Николајевић, Гига Гершић, Раша Милошевић, Коста Тау шановић, Пера Тодоронић, Таса Банковић, Светозар Милосављевић, Стева (Стевановић трговац и Јован Симић, штампар, а за заменике: Стојан Протић, Милан Банковић, Јован Ђаја, Коста Борисављевић. По повратку у Београд главни оабор се конституисао, изабравши себи за председника Николу П. Пашића. |

Главни одбор изабран на првој партијској скупштини живоје настојавао да се по целој земљи изврши организација странке, што је до краја године и извршено.

Илкин атентат на Краља Милана 1. септ. 1882. године.

Са Светозаром Марковићем упознао сам се 1870. године, тек што се беше вратио из Цириха. Био сам тада у другој