Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

Даље нисам могао ићи путем ка централном одсеку —караули Шоби јер га Бугари непрестано обасипаху артилериском ватром, зато се са штабом кренух западно од пута и дођох до карауле Шобе. Овде ми се'јави командант одсека потиуковник, С. Ј. који заступаше одсутнога и болеснога команданта XV пука нотпуковника Николу Николића, и који се беше толико уллашио, па ми и не умедс рапортирати, већ се савтресе и замуцкује. Ја сам био на коњу, у пратњи једног ордонанса, поимену Воина. Остали официри из штаба били су заостали, и остали у усеченом путу западно од карауле Шобе, а начелник штаба по моме наређењу оде код телефона овога одсека ту у близини пута, те да се обавести, шта је са левим крилом пуковника Лазара Белодедића. Потпуковника С. Ј. укорио сам због његове малодушности,. и ту у његовом присуству спазих капетана Ст. Чоловића (мој бивши командир из XIII. пука када сам у 1902. и 1903. год.. командовао тим пуком) који ми рече, да целу ноћ потпуковник С. Ј. наређује одступање, и све се време крије. Ја викнух на потпуковника С. Ј. и он негде штукну. Да не беше ово последње урадио, ја би га можда ту на лицу места и убио, јер сам био већ извадио револвер и тражио га, али он се негде склони, на његову срећу. Како беше овде и један добровољачки батаљон мајора Секулића, кога сам у вече 20. јуна довео, то дадох трубни знак „]уриш“, и батаљони (капетана Ст. Чоловића и мајора Секулића) пођоше на јуриш, и преко гребена виса сјурише се у правцу Бугара. На вис изађох и ја, само у пратњи тога ордананса Воина; уз пут неке разносаче муниције, који беху легли и посакривали се, потерах у напред са револвером у руци. После успешнога контра —јуриша вратих се ка осталим. официрима штаба, код усеченога пута. Преко телефона јављаше пуковник Белодедић начелнику штаба, мајору М. Јемченићу, да Бугари јако надиру на њега. Наредих му, да пошаље официре у 111 Армију, или у суседну Дринску дивизију, и да тражи помоћ (телефонске везе немам са Армијом ни са суседном Дринском дивизијом). На положају да се одржи пошто по то, а под заклоном мрака, да се повлачи. ка селу Уланцима и Градском. Артилериска ватра на моме десном крилу већ беше престала, што је био знак да је то крило већ пало, о чему сам и добио извештај у 5" 40 часова изјутра 21.. јуна. Од карауле Шобе кренем се ка селу Кара —Хог/али, и.