Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

82

Енеш-оба задржим оба изморена и преполовљена пука под заштитом 1. батаљона XIV пука. Овде у Енеш-Оби нађох резервнога в. судског капетана Симу Аћимовића референта судства у дивизији, који се беше разузурио, и спремио за преноћиште; наредих му да иде у Градско—Уланци, где hy и ја доћи на преноћиште, и где he бити и остатак штаба. По повратку од Енеш-оба у Градско беше се већ у велико смркло. Ту у селу нађох остатак штаба, који беше тек пристигао на преноћиште, мада смо се истовремено кренули од Кара —Хоџали. Овде нађох и упућенога ми натраг из Скопља команданта XV. пука п.пуковника Н. Николића, који ми се јави на службу. Умор ме је савладао, и ја сам ту у селу, што но се каже, пао од умора и физичке клонулости, и целу сам ноћ спавао „сном мртвијем 11 , јер читавих пет дана и ноћи нисам имао времена за ма какав одмор. Још уз пут, приликом одступања од Кара —Хоџали ка. Градском —Уланцима, јавља ми се написмено преко ордонанса, да ми стижу појачања у Градско у подке, а до 9 часова у вече, да he ми стићи читавих пет батаљона појачања, као и т-о, да је пао и Рајчански Рид. Све је ово за моју Тимочку Дивизију било доцкан. Ја сам 21. јуна у највећем јеку повлачења ка Градском и Уланцима, када ми стигоше ова повољна извешћа на путу. Појачања ипак нису никаква тога дана стигла, па ни доцније, ма да су обећана. То су била нека врста вести, које су требале да ме обадре. Кратком релацијом (ОБр. 862.) обавестио сам команданта 111. армије о одступању и о великим губицима у људству, око 40%, као и губитку 18 пољских топова и 2 брдска; ова два последња изгубљена су још 19. јуна, када је XIV пук претрпео пораз, којом приликом Бугари су на комаде исекли, код топова, артилериског потпоручника Гавриловића (другог Рајића). Још сам у току 21. јуна, приликом повлачења добио и наре ђење команданта 111. Армије ОБр. 3323: да се држим на положају до последњег човека, и да he ми стићи појачања, која у збиљи нису ни стигла не само 21. јуна, већ ни доцније. Међутим, 22 јуна, приликом пребацивања на десну обалу Брегалнице, наилазио сам, и то опет на десној обали ове реке, трупе Моравске Дивизије I. позива народ. војске, које и не жураху, већ се под заштитом реке одмарају, на њезиној десној обали, и ту су остале све до 24. јуна, не мрднув се с места.