Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

88

шадије, као и о способности дивизије за акцију. Одговорио сам да имам око 5.500 бораца пушака. Предузео сам формирање пукова, тако да пук буде од три батаљона, а батаљони од по три чете. Пратио сам команданта артилерискога дивизиона за материал, који смо сставили, напустили, приликом одступања. Све је нађено топови, каре и остало, само су неке ситнице пропале. Наш је распоред овога дана, према обавештењу, које сам имао, овакав: Коњичка Дивизија у Радовишту; Моравска Дивизија 1. поз. нар. војске у Штипу; Моравска Дивизија 11. позива нар. војске у Кочанима, а Добровољци са мојим коњичким дивизионом и брдском батеријом на левој обали реке Вардара и преко Криве Лакавице одржавају свезу са коњичком дивизијом. Црногорци су враћени на Рајчански Рид. Тражио сам појачање једну пешадијску бригаду, илибарем један пешад. пук, те да би био потпуно спреман за акцију. 28. јунн 1913. год. Среднж Караслар. Из Армије ми се тражи бројно стање. Оно је овако: Официра 140 Војника 9597 Коња .2024 Волова 1429 Кола 823 О коњичком дивизиону и брдској батерији немам података, јер су у саставу Добровољаца пуковника Алимпија Марјановића. Када се упореди ово бројно стање дивизије, са оним бројним стањем по завршеној мобилизацији, онда сада имам мање 73. официра и 5089. војника. Значи, овај ми јеброј пропао псглавито (преко 30°/ о пропало је избило из строја) у бојевима око Криволака, јер сам око Скопља у октобру 1925. год. добио и попуну у људству, која г.ије ушла у бројно стање по завршеној мобилизацији. То бројно стање допуне преносим на губитке до Криволака, као и губитке од колере-болести у селу Средњем Караслару. Значи, да су бојеви око Криволака за Тимочку Дивизију 11. поз. нар. војске са 30° 0 губитака били озбиљни и крвави. Око 10. часова пре подне звао ме на телефон командант 111. Армије, ђенерал Божа Јанковић, и наредио ми, да до сутра