Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

93

зија и Црногорци (ови последњи имађаху четири бригаде и шест брдских топова, од којих беху два топа руска обухсвска 76 мм. и четири Крупова 75 мм. Од коњице нису имали ништа. Цео гај њихов одред назван „Дечански“ био је јачине од 12—13.000 војника рачунајући 5—600 војникау батаљону). Нарочити штаб није ми формиран, већ сам поред своје дивизије, добио под команду још ове две дивизије. Ово је уједињавање формирање одреда било привремено. Изјутра овога дана упутих се ка команданту Дринске Дивизије I поз. нар. војске, који беше на вису „Побијену" (кота 1159). Са мном су били начелник штаба и референт артилерије као и ађутант са још неколико ордонанаса. Борба беше на левом крилу, где је Дринска Дивизија I. поз. нар. војске. Око 10 часова изјутра нађем команданта Дринске Дивизије I. поз. нар. војске, пуковника Стевана Хаџића, код карауле на „Побијену“, где му беше у непосредној близини карауле пласирана и артилерија (нешто западно од карауле), одакле беше отворила јаку артилерску ватру. Бугари отпочеше гађати караулу, и, после неколико ударних зрна која ударише у саму караулу Командант Дринске Дивизије и ја са својим ађутантом пођосмо ка дивизиској резерви, а неки остадоше иза карауле и на даље, пошто беше непријатељска убрзана артилериска ватра, и опасност беше удаљавати се од карауле. Командант Дринске Дивизије убрзо оде-склони се код своје артилерије, и ја са својим ађутантом продужих кретање ка дивизиској резерви која беше ту у близини на нагибу-страни (виса „Побијена"). У томе кретању од распрснутих бугарских шрапнела над главама: мојом и ађутанта поручника Драг. Стевановића, једна куглица рани у руку-мишицу поручника Стевановића, кога упутих на завојиште Дринске Дивилије, а ја остадох код ре- ' зерве (3 —400 корака иза карауле на нагибу виса Побијена), где беху пуковник Алекса Радовановић и потпуковник Власти Мир Николић, као и мајор Чедомир Протић. Ту сам остао, дбк се борба не стиша унеколико. У резерви Дринске Дивизије I поз. нар. војске беше остао свега један батаљон. Дринска Дивизија је три пута узимала Говедарник, и сва три пута га Бугаринаново заузимаху контра-нападом, тако да је, напослетку, овога дана остао у њиховим-бугарским рукама. И тако на крају крајева. Бугари остадоше дефинитивно на десној обали Брегалнипе и њене десне притоке реке Каменице. На центру, где је моја дивизија и на десном крилу, где су