To je "On"

а – 5 —

Гладнеле, изнурене, онемоћале, иду за оним што су већ минуле. Прелазе преко њихових лешева раводушно, натмурени и без осећања, без мисли рекао бих избезумљени, у тихом очајању и безнадној чежњи за оним што оставља иза себе — за храном и починком.

То нису људи, то су њихове изгладнеле и измождене сенке, Које као гоњене неком надприродном силом иду тромо и бесвесно. Иду, управо миле, гамижу. Тамо, некуд у незван. Онамо, куда их вуче нека затајена иу дубини душе преостала свест. У крајеве где сунце југа сија, где се свг зелени, где запљускују плави вали Јадранског мора. Тамо!. Тамо, где је покој, одмор, и хлеб!..

Тутњи, јечи и одјекује, кроз планине и брда, преко долове: глуво, потмуло и злослуто.

То се повлачи српски непобедчи борац, српска војска иса њоме и свеколики српски, народ. Тај самртнички бат његових безброј изморених ногу то је његова свечана смотра пред садашношћу и будућнешћу — потомцима његовим,

и с тога, Он, велики мученик, најпосле успе да превали Албанске и Црногорске планине и врлети и да сиђе у долине, Ето га код Скадра, код ЈЉеша и Медове. Ту ће