Topola

392

»Toj части и искрености министар je поклавао пуво вероваве. Руско правитедство учинив помоћ султану, тим самим уједно се обвезадо да не чини злоупотребу са својом силом. (Народ, скупшт. 11 Јула 1833 год.) Шта више 17 Марта 1834 год. Кад je Унћијар-Скелепгки уговор већ био свршени Факт, министар изјави: ,да се он и другови му нису обманули верујуАи Русији .*

( ,e ) Mémoires pour servir à l’histoire de mon temps, par M. Guizot. t. Y, chap, XXVIII, XXXII, et XXXI ; t. VI, sh. XXXV. Acht Wochen in Syrien. Ein Beitrag zur Geschichte des Feldzuges 1840. Stuttg. und Tübingen, 1841; s. 155 in-8. Die orientalische Frage und ihre Lösung aus dem Gesichtspunkte der Civilisation von Fr. Schott; Leipzig 1839; 164 s. in-8.

( 9 ’) Успомене Ф. П. Фонтона; т. П, стр. 252 '54.

( es ) Le seconde Empire et une nouvelle restauration, par Charles Dunoyles Londres. 1864 ; t. I, 289—253. Војна с турском и завада са западним државама у 1853 и 1854 годпни, Ег. Еовалевскаю, Спб. 1668, стр. 11 —28.

(") Le seconde Empire, par Ch. Dunoyer, t. I, p. 254—257. Срав. чланак E. Koвалевскаго ; Путничке записке о славенским земљама , у »Руској Беседа 1 за 1859 год. кв. V. стр. I—BB.1 —88. Писан овако говори о тадавим одношајима између Русије и Аустрије : ,то je било у то доба кад су одношаји наши према Бечкоме двору дошли већ до највеће дружбе преко кота се није могло даље ићи јер би било неприродно па би морало слабити или на једанпут прекинути се.*

( 10 °) Le seconde Empire par Ch. Dunoyer, 1.1. p. 258 —294. Војна с Турском и pacпра са западним државама, Er. Еовалевскато стр. 44—46. La Russie et ses accusateurs dans la question d’ Orient, par L. D’ Estamberg. Neuchâtel, mars 1854; Réimprimé â St. Pbg. avril 1854. Àctenstücke zur orientalischen Frage, von S. von Josmund. В. I; Berlin, 1855.

( I 0 1) Sammlung der hinterlassenen politischen schrillen des Prinzen Eugen von Savoyen, Stuttg. und Tübingen, 1817 ; BN, s. 142—143. Geschichte des russischen States, von Ern Herrn an В. VI (Gotha 1860); s. 33 —35, 459—465. Успомене Ф. П. Фонтона; т. П, стр. 110 —111.

( 102 Diplomatische Geschichte der orientalischen Frage von Chr. Tr. Wurm; Leipz; 1858. s. 379—430.

( 103 ) Das türckische Verhängniss und die Groszmächte. Historisch politischer Beitrag V. Franz Schuselka. Leipzig 1853; s. 105 —141. De la neutralité de l’Autriche dans la guerre d’Orient, par un Euroropéen. Paris, 1854; n. 53—137. Аустријски владари свагда су били носиоди Германизма на Исток. Тако je Иосиф П писао прускоме краљу 12 Јануара 1788 године: 4 J’éspere que V. M. ne méconnaîtra pas la légitimité de mes prétentions, et quelle ne sera раз moins mon ami, quand même je germaniserai quelques centaines de milliers d’ Orientaux. 4 Hormayr, Lebensbilder aus dem Berfreiungskriege ; Jena, Bd. 111, s. 11—12. У време источне војне Аустрија je тежила такође к томе.

C» 4 ) Mémoires pour servir d’l’histoire de mon temps, par M. Guizot, t. VII, ch. VXII, p. 264—282, Rusland-Politik und die Donaufürstenthümer, von General C. L. Graf Ficquelmont; Wien 1854. Еве каки ce пзвештаји налазе о одвошајима Бугара к Русији у време источне војпе. У ппсму г. Алабина записка о војни 1853, 1854, 1855 1856 год, Издана 1861 г. чести.) „Добив дозволење начелнпка војске полковник Бибиков смести се са стрелдпыа на три чамда и оде с вина у Туртукај , гди су га на брегу тамош. обитаоди доче-