Topola

410

оградски паша пошле тада квазу питати га, како он мисли о тип људима и за какве их сматра, на жто му кваз ппсмено одговори, да их сматра за бунтовнике. Сутра дан кваз се дигяе у Топчидер о тим истин лудима, с којима je дошао ноћу. Пробавив тамо до мркдога мрака и уговорив нетто с шина, и он и н>егова мати 1 књагива Љубпца отпусте их кућама, дав им писмо, да их не ноже назвати бунтовницима и поручив им да вежу и доведу свакота, ко би им то рекао. Жстога дана дођоше му валевски бундовниди и он je с ниша учинио као и с прайма, а сутра дан отпустио их с писмом и воруком као н прве. У повратку сретну они у Падежу советнике и кавалере; Лазара Тодоровића и Матнју Невадовића, који су тамо ноћиди враћајући се с признака кући на своје дужности. Советннци их корите за таки поступав, говорећиим: , за што, браћо, осрамотисте валевски округ ?* На то бувтввниди викну па их вежу, казав на питанье; за што их везују, да су од кваза и господара ЈеФрема добили такав налог о свакоме, који би их ма у чему увредно, и с аиыа везанима упуте се каазу право у Београд, Кааз, видев их везане, заповеди да их одреше , а метежннке отпусти, советницима пак који га запиташе; »зар смо то заслужили од тебе за нашу толику верну службу? 1 одговори: »идите кући* , а бунтовнидима, који су их довели, рече; »хвала вам браћо.* Да je то тако он заповедно, доказује се и тим сведочанством, што се на један дан пре тога у топчидерској механи говорило : »сутра долазе везани Лаза и Прото*, из чега се види, да je то било заповеђено не само за тај случај, ако би они рекди што год бунтовнидима, но шта впше и онда кад то не би говорили, као што се то види јасно из жалбе противу вих, која сведочи, да су их вође буне већ узели на око. За тим долазпло je у Топчидер кроз више недеља све друти и други подговорена вим људи, и он je шпао код свпју њих у Топчидер, шилао нм хлеба, брашна, ракије, вина, и друге храве, а кад их je отпуштао, давао je као ж првима писма и поруке. Док се све то тако догађало у Топчидеру. по другим окрузима чинило се још веће зло. Јован Обреновић, који je одыах после светлаю ускрса отшпао у Чачак , тек што je тамо дошао , дозвао je бившега својега служитела, а садашњега ађутанта Марка Распоповића, коме je дао налог не само да мути по народу него и наставлева како ће у томе да поступа. Овај , као ревноснп привржеяик и свагдашви извршилац вегове воле, почео je с твм, што je скудно око себе неколико подобних себи тлупака и скитнида и одмах затворио све чиновнике окружнога начелништва и т. чачанскога епископа Никифора, те да му не стају на пут његовим умишљајпма. Срескота пак начелника, г. Стевана ЕкиЬа, као познатога из прошлотодшпве буне противника Јована Обреновића и брата умрлога начелника Перу Ничпћа, који се тако исто противно Јовановој смутњп, ухватпо и избио на мртво име па онда, по што их je тако избијене затворио, скупио још веЬу ајку, која се кренула с Јовановим писмом и још већи пламен зажегла у рудничном округу, казав и тамо, шта им вала радити. Рудничани, који се скупили у Брусници, опколнше суд, старајући се да ухвате веговога председника Луку Гарашанина, као познатота противника буни и прошлотодпшвега судију бунтовника, па дакле и Јована. Но Лука видев шта се чини, узев оружје провуче се кроз бунтовнике у поле и севши ва кова утече у Београд, а остали чланови суда буду позатворани. Кад се у Чачку скупило око 600, а у Брусндн око 200 бунтовника, тад се свп крену Београду, не послушавши Јована, у чијем je писму било речено, да иду у Крагугујевад и тамо да га очекују, од куда ће они позватп я себи кваза и у Београд ићи тек онда, кад он не би дошао у Крагујевац. Кад су ови отишли, Јован вИдећи да je из делога чачанског округа, у коме има око 10.000 пореских глава, отишдо