Topola

412

вници су држали затворене у суду неколако дана, нападали на аих на разне начине и по том, не имајући могућности да им шита учине, вође буне сјединили се и написали жэлбу противу аих, на потписиваље које млоге су силом натерааи. Помоћник окружнога начелништва, Бука Стојићевић, који нијо желео пристати на метеж, и збот кога побуњени начелник није могао остваравати све интриге своје приметив да се дело тине не само аегове коже но и главе, утече кад му се дала прилика у шабачки град тамошњем војводн под заштиту, но бунтовници видев то, потрче за њим с оружјем желећн да га стпгяу и један од аих баци се на а каменом, који га и згодп, но он опет утече у град а отуда већ у Београд, где се и дан данас крије очекујући праведнога суда царскога. Сведочанство о том находи се у четири извештаја шабачкога суда. Кааз у награду за верност, слепу приврженост, покорност и готовом на буну шабачкога начелника, кад je овај поститао тамо садашњи метеж, по настављењу познатога интриганта Јована Тркића и његовога присталицу Ковпћа, тако исто за то, да би и у мирном Београду имао ма кота, који би био ревностна присталида неких интриганата и имао власт у рукама, премеоти га у Београд за управитеља вароши с несравњено већом платом, него што jy je имао у Шапцу и с повишеаем од капетана за мајора. И књаз се није преварио у аему, jep се по доласку Милоша Вогићевића у Београд на брзо јави и поверенжк његов Ковић, који та je с једне стране учио вако Ке да буни а с друге му помагао у томе. Но при свем том он није могао успети у средини добрих грађана и на своју страну привукао je тек незпатан број глупака, леаштина, беспосличара и бескућника па и ти га нпсу у свему слушали, а да би га наместио у Београду књаз без икаква испита и суда збаци бившега на томе месту чиновника Илију Нарапића, код кога у Београду није могла произићл никака буна; а шабачке судије искључи све до једнога из службе без икаква испита и суда и на аихово место постави друге. А на месец дана пред тнм, кад je у Шапцу свршен био тодшпви спомен умрломе каазу Милану, било je заповеђево и судијама ићи у цркву, и они, осим г. Дуке Лазаревића, сви послушају, ма да су страховали. Кад се свршпла панпхпда председник суда Стеван МагазиновиЬ и члан суда Марко Лазаревић примете, да бунтовнпцп шапућу међу собой и изиђу пз цркве, а Бука Марковпћ остане до краја. Но тек што je он изпшао из цркве, бунтовници га зауставе на црквеним вратима, вежу и одведу у Кратујевац, где je он и пробавио у затвору док књаз није отишао у Београд, па поведши са собой у Раковнцу, отпусти та кућл заповедив му, да никуда не иде. Председнпк пак суда Магазиновпћ и члан Лука Лазаревић у то време кад je књаз био у Топчидеру, видећи себе оставлено без сваке истрате и суда, изиђу тајно из Шапца и упуте се низа Саву Београду, да се на ту неправду и на своја гоњења од самога почетна буне пожале високосдавној царској компсији п да потраже праведнога суда и задовољења. Но пре нето што су стигли у Београд, каазу дође јгзвештај из Шапца, да оня иду водом у Београд, п кааз постави на Сави спроћу Топчпдера два чамца, којн су их имали дочекатп п ухватати, што je било и учињено: aux доведу у топчпдерску механу и прегледе пх до кошуље, да ли пмају штогод подозривога при себи, по том их вежу и представе књазу, који их je држао два дана у затвору и по том послао под стражом у Шабац, нареднв, да их стража чува у кућама, од куда не би могли пзићи. Ето како данашње правптељство, које се назива заковптпм, уважава како лпчност, достојанства н заслуге свачије тако п саму комисију закопскога цара својега! У почетку буне тек што се кааз удалпо у Крагујевац, крушевачкп буптовчпди доведу му најпре везанога а по том датога под стражу начелника свога Петра Лазаревпћа, кота je он и задржао неко време у Кра-