Topola

415

7. Нека народ покаже, коме би он прпбегао под заштиту, кад би вему као као и Вучићу било речено ; »твој кваз оклеветавши тебе пред делим народом, подитао та je на буву, да дође и да те добије и кад je народ дошао у Топчидер метежниы путем, наређени су били пеки од твојих суграђева да те ухвате и да те предаду томе раздраженом народу па мжлост н неыилост.* Зар веби бегао сваки разуиан чорек ономе, ко je способан да та заштити и од подстрекача и оних, што су подбодени, а за то су код нас способнп само Турци. рг кад се само прва половина тога извештаја покаже истинитом, то јест кад се сав народ дитне управо на једану реч, не би ли тад била крајва глупост очекивати, да се изврши и друга половина, т. ј, хоће ли суграђани да те ухвате? Истина да та друга половина остаје још у неизвесности и може бити да се неће никад ни исцунвти, јер ВуЬиЬ, побегао у царски град, ставио je томе јаку препреку, по он je управо и хтео то, да се оно не би извршило. Вучић по средством агената ни ыа каким другим начином није називао народ бунтовуичким и није га описивао да je таки ; пего je то учинио сам кваз давши београдскоме паши у почетку метежа писмено изјасвеве, да он оне што су устали сыатра за бунтоввике; тако што он нвје мислио, да га je народ хтео да убије и ниј е та оклеветао за то. Народ није убио, никога, но Бог зна, шта би било с млогима у прошлој години кад je Милош мутно, да су бунточницн одржали мегдан и шта би веома лако могло бити сада с ВучиЬем и Петронијевићем, да нису побегли, jep je народ јавно викао, а нею и сад још вичу, да их све вала разнети на ножевииа , а што се говори и што се прети, то се може лако и учинити. Да je народ пошао против Вучића, Петронијевића и Симвћа, æaлећи се на вих за неке своје терете, о томе сведочи и сам пародии окривљујући акт; вала само запитати, какве су терете ударали на народ Вућић и Петронијеввћ 1 на жалбу којих je био народ привуђен. Кад би ВучиЬ и учинио што, то га je ва" лало дати суду да испита и расмотри ; за што он није био тужен суду? и ако он тада не би предстао суду, онда су та мо тли упутити суду силом, на шта je могао бити позван и сав народ, ако би лоставлени за то чиновниди и служители били неспособни. Но иЬи пред оне, који се скувлају у узрујане томиде, да га ухвате жива или мртва и који говоре, да ће запалити сву варош ако та вима на суд не доведу, била би крајња глупост и лудило; само луда могао би се поверим, да га таки луди хоће да предаду суду. Устав нам je доиста определио судове, но у вих не зову тако као што су звали Вучвћа, и ето зашто он вије тражио заковита суда надлежним путем. Вучић ва своме месту веЬ je докасао и нада се у Бога, да ће доказати и делоыо свету, да се он, отишав у град старао само предупредити продаст народне среће и сачувахи свој живот, а не да обезбеди свакодвевно суштастововаве своје, те да би могао живим сам за се ван Србије и, ако се може рећи, да се он удалио од своје браће Срба и да се учинио недостојним називати се у народ Србином, то века на себи носи тај терет и нека изгуби на веки користи свечане с именем Србина. Но почем он зва које на иые писао у пештансквм ерпским новинама о спасеву вегов а живота, то се може назвати безобразном лажи увереве, да je он сам писао те вести у Пешту. Бог види, а Вучић пред светом исповеда, да га вегова савест не осуђује не само на смрт, во и ва вајмаву казну; но кад се бунтовниди деру свуда и гласно: э хоКемо Вучића жива или мртва да му судимо; тад je он дужан да се боји за живот и да сепостара о своме избавлеву. Но ма како да се он превија и беседи као оратор, опет не би могао ствар довести до тога, дате блистателна Порта умеша у наше распре, да je ва то вије принудила ова буна, која није вишта друго, него продужеве прошлогодвшве буне, и