Topola

418

није могуће постићи, то народу тад остаје право да избере себя за књаза кога хоће. О Карађорђевићу кад je рекао, за што га не пуштају у земљу, биде су чидене разве приметбе од народа; неки су налазили, да je тана предосмрожност разумна, а неки je нису добридп, и ови иоследњп, позивајући се на заслуге аеговога ода, говорили су, да je неправедно тако поступатп с н>им; кад je пак при томи Тодоровић говорпо ма што о заслугами Карађорђа, то није било у цели да нанесэ уштрба тазу Михаилу, о коме je све jour мислно, да ће га отпустити. Тодсровић. je један од оних, којп су из сопственога побуђења избрали кааза Миханла, па коко се могло помислитн, да je он говорио ма што противу својега сопственога пзбора, кад се нпним не може доказати, да je он човек дволинан, којп једно говори а друго ради. Но ако je што и говорио о изберу другога кога на место кааза Ниханла, што није могуће доказати, то je морао говорити на случај ако кааз Михаиле не би дошао . а за то није дужая одговарати. Док се нико није сумн>ао о доласку таза Михаила до тога доба викоме нвје на на ум падало да говори о другом пзбору а ним се по народу разнело , да књаз Милош неКе да пусти кааза Михаила, тадаЈе по прпродноме течају људсквх дела сваки морао долазити на ыпсао, да вала ыислити о изберу другога, а што људп мделе, то и говоре. И у то се време не само у компсији, но и по целој Србпји о том говорило. Како то увек бива у таким оконосиыа, тако je било и у Србијп; веки су бплп тога мпшљеаа и говорили, да изберу Карађорђеввћа, а неки г. ЈеФрема, неки Је<г>ремова сива, неки су пак подметаля пасквиле, да тако високо достојанство заслужује Милета РадојковгЉ. Шта коме може бити за то, што je тада тако говорио, кад je тако време било? Ако ко може, века докаже, да се о изберу другода говорило и онда, кад се дознало, да долази таз Михаиле. Од тога доба он je био дочекиван -с општом усрдпопхЬу, више већ нвје ни реви говорено ни о каквоые изберу, а о Карађорђевићу су бивали разговори свуда и народ je изјављивао своју жељу, да га пусте и да се тога не боје вишта. Ж Лазар Тодоровић нпје дакле крив, но je био оклеветан.

IV. У одбрану Илпјв Гарашанена. 1. За одговор служи то нею, што je наведено у-другој тачки одтовора Тодоровићева. 2. Кад je кодубарски свет био потстакнут на метеж, интрпювалп су само протвву Вучпћа и Петронијевића, и народ je ввкао само протпву н>пх, док није дошао до Тончидера, а кад je дошао у Топчндер стао je , по некоме новоме упутству, викати још и на Гарашанина, пштућп га себи на суд као друга Вучићева. Кад се почеда вика противу њега , већ нвје ни за кота била тајва, да народ хоће да добије све, које je тражио. Кад бн се буна аодигда противу књаза п отачаства, тада би се видпло, да ли би се он показао у броју невервпх; по кад je буна била управљена цротиву н>ега, то шта му je остајало да чпнп, ако не да живот спасе бегством; а колико га je воЈска уважавала као вачедянка, впдпло се за два меседа пред тим кад су солдат без његова знања оставили службу а разишли се; ьако би га заштпћавада војска од бунтовника, кад бп ou у средний љиховој остао, сведочп вдадање солдата у то време и против оних офидира, на које се народ нвје жалпо. 3. Кад je зиыус војена каса била похарана, тад je он заповедно казвити двојицу, на које се имало основних зяакова подозрења и они се не бп пикад од подозреља могли осл.ободпти, да се после није показало, да су певпнп. Нп једноме