Topola

417

пик г. Катић~био je послан тада да извиди, шта се тамо ради. Вративши се он je стао казиватж намесништву, како га je тамошви народ сурово предусрео внчући, да ила шното чиновника и да они неће да пдаћају нп самим кметовима по један цванцвк, но нек плати каса и т. п. Тад je Петронијевић представио, да се из со вета пошље комисија са строгим налогом, која треба да докаже народу, да оннема права на то и да му запрети, да не поступа таким начином у будуће. На то je г. ЈеФрем рекао, да ту не може комнсија да учини ништа, Јер ву не слушају ; но да му je Петронијевић одговорио, ако не послужају, тад се моту днћи други мирна окрузи да их доведу у поредак и на поолушност закону. Г. ЈеФрем рекао јје на ово, да власт за то има само кваз. Тада га Петронијевић запита: да шта е онда намесннштво, а шта je то правительство, воје није способно да доведе у поредак неколико непослушних дуди? Ж на то му јз Јфрем одговорио: >е, па такав je сав народ и тако ће и остати док не дође сам кваз.* После тога Петронијевић je рекао ; »Ако се народ не покорава нама, неће ни квазу, но ако тако буде, то дар, који нам je дао права, што их ми нарушавамо, неће трпитп буне те Ье нам наше право одузети. Ово je дарска земља. Као што су пређе управљали Турца тако нам je заповедно дар да и сад имамо место војвода начелнике, место кадија судије, место субаша —кметове, који вала да заповедају народу; но ако народ буде вима заповедао, то дар може лако завести пређашви поредак, видећи да смо ми неспособни управљатн собой и да не засдужујемо дарована нам блатодејаваА Ето то je све, што je било говорено, а да je као Петронијевић говорио, да ће се постарати да дођу војводе и субаше, то није истина, но клевета, каквима се народ све више и више раздражава и потстрепава па мехеж. Ж Петронијевнћ. дакле није крив но je оклеветан.

111. У одврану Лазара Тодоровића. 1. За то окривљнвање има оправдање у другој тачки Вучићева одговора. 2. Почем се у тој тачки говори, да се Тодоровић. мешао у преступ, за који се окривљује Вучжћ, то се тало находи и одговор на то, но овде ваља још одговорити на оно, што се не одноои на Вучиића, т. ј. што се тиче Карађорђа и њетовога сина. Пре но што jè комисија за тумачеље устава одређена намесништвом књажевскога достојанства , пошла у народ, син Карађорђев дожао je у Србију, и српско правнтељство нз неких поднтичянх узрока забрани му ићи у унутрашаост земље даље од Неютина, од куда je било јављено, да je он онамо дошао из Бланке и о чему се раопростро глас по цедој Србији. У то исто време био je и садашаи таз српсви Михаиле, но отад његов књаз Милош, код кота се тада књаз Михаиле налазио и коме je био саошптен аегов избор, одговори књагањи Љубиди, бившој тада у Београду, да он свога сина не пушта у Србију међу разбојнике и грабљивде, што се потврђује и наЈпознијни писмом г. Јована Германа, који je за књазом Михаилом био послат, писмом што га je пиоао Петронијевићу 9. Авг. 1889 године. Такве су биле околности, кад je комисија пошла у народ. Одлазећи Тодоровић je запитао г. ЈвФрема, шта треба да говори народу, ако га запита о квьазу Михаилу ж Карађорђевићу и он му одговори, да говори онако како јесте. Комисија пре свега оде у Шабад и поводом тумачевьа устава имала je с народом разговора о различиям пословииа, где се реч тидада и ново ивбранога књаза Михаила и Карађорђевића, и Тодоровић je говорио свакоме оно што je бидо. О књазу Михаилу говорио je, како га отад неће да пусти у Србију додајући, да Совет и намесништво силно настојавају, да та узму од ода, но ако би бидо тако, да то

СРВИЈА В РГСНЈД.