Topola

420

добити mie и од какова дела којега се ко придржава. Овде би се могла још употребит рем »једномшплених*, која je употреблена за све остале, jep они једнако мисде како они тако и Вучић, а како Вучић тако и они. Вучић неће да одстуяи ни од једне црте у уставу, неће ни он. Он бунтовнике зове бунтовнидима и неће да буде међу вима, то дани и Вучић. Он законе поставлено правителство зове законим правителством, док се оно држи закона, а ним стане да нарушава законе и попушта узде самоволству, он та назива према околпостима или безаконим или самоволним правителством, што чини и Вучић. Он се и пре неколико пута додвргавао опасности брннући се о народним успеспма и чинећи отпор самоволству и угњетавању над ьетовом браћом, то je исто чинио и Вучић. Из тога се види, да су они један друтоме равни и један од другога независни. Но ако je већ. слободно даватн лудима имена неприлична, тад би се што случајно једнако мясле, могло рећи о Вучићу, да je он Тенковад, ако је Тенка Вучићевад и то се тако можэ рећи за све, који су названи Вучићевдима. И кад се не би на то мислило, да се даје пакосно име, нею би се држали само више поменутих основа, то и Вучића и свакога веюва једномишленика вала назвати уставовцем. Но нека само Вучић одступи ма и за једну дрту од устава, тад ће се моћи видетн, xohejy ли садашњи вегови другови остајати и вапред с вим у договору. А како je у сада подигнутом метежу установлен таки поредак, да хоће да убију неке луди, којима судским редом као невннима, не моту ншпта да учине, да честите, верне и заслужив луде доводе свезане пред кваза, а кваз да нападајућим насилницима говори: > хвала вам браћо !* да некв луди један на другота нападају и избијени да се бадају у затвор, а чиновници гоне из службе, а они, који нападају н туку друге, пду у свиту кважеву; да се из службе терају они који нећеју да подстичу народ на буну, а на вихова места да се поставлају мајстори за таке послове; да без икаква узрока затварају владике и на митрополита да нападају злочпнди, да се чнновшщи н о стали луди принуђавају силом да се потписују на то, што не знају и што потврднти не могу ; да се жале на луде, који ннсу криви и ишту од впх то, што они нећеју ; то у таким околноотима он je одпета непрпјател данашвега законога поретка. Да неме правитеоства, о томе није казапо нигде у љегову изјањељу, што je предато квазу; а за што он нпје хтео ићп за квазом у Крагујевац, то се види јасно из његова взјасњева. 2. Да би се доказало, да се он с Петронијевићем мешао у расматраве судекпх дела, требало je било казатп, где je и у каквом на име делу бпло тако, jep се па толу реч може окривпти сваки. Као попечителу правосудаја вену je немогућно било не ыешатн се у судске послове ; п ако je он, строго говорећи у чему гот погрешжо, то се не може веву приписатп у кривпду, jep je он био у Србији нов и први попечител правосудна, кад још ни за овога ни за друге дужности вије било правила; но je и он подобно осталпм чановнвдама, сам саотавлао за себе правила по својој памети. Но да je он као где год и задоведио или посоветовао, кака ће се пресуда донети, то није истина; друга je ствар ако je он какоме суду рекао, да се држи законо нздатпх установа, које се тичу овога или онога рода тражбпне, то je била вегова дужност. 3. Почем je он као познати отачастволубад и као човек, којп je настојавао, да би Србија добила своја права, увпдео, да пропзлазе некп непоретди, то да бп се избегло зло, које би отуда могло пропзићн, препоручивао je одиста не само званпчно судовима но и приватно председнпдпма, за пази, да се у народу не чине какви вереди, но при том није писао никоме, да пази по кућама. Кад би се од свију